Manji udar plata i penzija

Oktobarski udar plata i penzija na budžet biće manji od očekivanog i iznosiće oko dva odsto, tako da su po tom osnovu ostvarene uštede. Razlog za manje povećanje su niža inflacija u prethodna četiri meseca, ali i niži prošlogodišnji rast BDP-a.

Plate i penzije u oktobru treba da se obračunaju prema zbiru šestomesečne inflacije i polovine prošlogodišnjeg rasta BDP-a, a s obzirom na to da je inflacija od aprila do jula iznosila 0,7 odsto, i da polovina prošlogodišnjeg rasta BDP-a iznosi 0,5 odsto, za sada je izvestan rast plata i penzija od 1,2 odsto. Inflacija je na silaznoj putanji i verovatno će ukupno povećanje biti oko dva odsto.

Ovako je Branko Hinić, direktor sektora za monetarne analize i statistiku Narodne banke Srbije na jučerašnjem predstavljanju izveštaja o inflaciji prokomentarisao podatak da je deficit za sedam meseci dostigao 87,7 od predviđenih 120 milijardi dinara što je, po nekim ocenama, dovelo u pitanje oktobarsko povećanje plata i penzija. Po njegovim rečima, razlog za deficit je i smanjenje poreskih prihoda.

Prema rečima viceguvernera Bojana Markovića, prema ekonomskim prilikama najbolje za Srbiju u ovom trenutku je aranžman iz predostrožnosti sa MMF, koji bi mogao da se primenjuje od oktobra i sada nema naznaka da bi on mogao da bude promenjen u stendbaj aranžman. Novi dogovor s MMF bi, po njegovoj oceni, doprineo sprečavanju rasta premije rizika zemlje.

– Glavni uslov za uspešno zaključivanje aranžmana je da država ostane u okvirima planiranog budžetskog deficita, posebno ako se imaju u vidu efekti primene izmena Zakona o finansiranju lokalnih samouprava – rekao je Marković.

S obzirom na to da je najnovija kriza u svetu, kriza javnog duga, tržišta će biti posebno osetljiva na vođenje fiskalne politike, a svako veće odstupanje od planiranog budžetskog okvira moglo bi da dovede do većeg rasta premije rizika i jačanja pritisaka na slabljenje valuta, smatraju u NBS-u.

–U tom smislu, spremnost vlade, iskazana na nedavnom sastanku sa Narodnom bankom, da fiskalna politika ostane u okviru dogovorenih pravila, kao i da zaključi novi aranžman sa MMF, od ključne je važnosti za očuvanje makroekonomske stabilnosti – rekao je Marković

Inflacija će u narednom periodu nastaviti da pada, a njen povratak u granice dozvoljenog odstupanja od cilja očekuje u prvoj polovini sledeće godine. Marković je naveo da se najsnažniji pritisci na smanjenje inflacije u narednom periodu očekuju po osnovu pojeftinjenja hrane, a padu inflacije će doprineti i ranije preduzete mere NBS-a.

On je naveo i da je rast cena pod kontrolom države u prvih šest meseci iznosio 9,1 odsto, čime je dostignuta gornja granica planiranog okvira za 2011. godinu.–Ne očekujemo da će regulisane cene znatnije rasti u drugoj polovini godine s obzirom na to da nema zvaničnih najava njihovih većih korekcija – rekao je Marković.

----------------------------------------------------------

Za „švajcarac” s bankama

Na pitanje kako centralna banka može da pomogne zaduženim u švajcarskoj valuti, Marković je rekao da građani koji imaju problema sa otplatom kredita u švajcarskim francima treba da razgovaraju sa bankama i razmotre produženje rokova dospeća i druge mogućnosti dostupne za sve koji imaju poteškoće u vraćanju dugova.

Prema njegovim rečima, pri rešavanju problema građana zaduženih u švajcarcima treba voditi računa o poštovanju postulata ravnopravnosti i dobre tržišne utakmice, kao i tome da svi koji uzimaju kredite u devizama treba da budu spremni da preuzmu devizni rizik koji takvi krediti donose.

Podsetivši da od decembra stupa na snagu Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, viceguverner je istakao da će taj propis pomoći zaduženim građanima jer će bankarske marže biti vraćene na nivo iz inicijalnih ugovora.

Ukoliko bi se krenulo sa rešavanjem problema građana zaduženih u švajcarcima, putem subvencija države, šta bi onda bilo sa onima koji su uzeli kredite u evrima ili dinarima, upitao je Marković i dodao da bi to podrazumevalo smanjenje nekih drugih rashoda države, odnosno išlo bi na teret svih poreskih obveznika.

Ako bi, pak, banke subvencionisale građane zadužene u švajcarcima, to bi verovatno značilo povećanje marži za one koji su uzeli kredite u dinarima i evrima, naveo je viceguverner.