Kriza gura u Evropu zajedništvo

Zajednički istup nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Nikole Sarkozija sa idejom o formiranju zajedničke ekonomske vlade na nivou evrozone nije juče umirio strahovanja investitora na evropskim berzama. Svetski berzanski indeksi, evropske akcije i evro juče su oslabili, budući da su lideri Francuske i Nemačke zapravo predstavili samo planove za bolju integraciju evrozone, ali nisu doneli odluku za povećanje fonda za pomoć prezaduženim članicama.

Osim toga, Pariz i Berlin su gurnuli u stranu ideju o emisiji zajedničkih evroobveznica koje bi omogućile da visoko zadužene zemlje ponovo dobiju pristup komercijalnim kreditima sa povoljnijim kamatnim stopama, dok bi investitori dobili zaštitu jer bi iza tih hartija od vrednosti stajalo svih 17 država članica evrozone.

„Ishod sastanka u Parizu nije bio ubedljiv, budući da nije doneta odluka o emisiji evroobveznica”, izjavio je Patris Peroa, trgovac akcijama u pariskoj firmi „Kepler kapital markets”, prenosi Tanjug.

Međutim, lideri dve najjače ekonomije evrozone ne odustaju od svoje ideje o zajedničkoj ekonomskoj vladi te su predsedniku Evropskog saveta Hermanu van Romeju već poslali pismo u kojem ga pozivaju da predsedava novom „ekonomskom vladom”. U pismu se, između ostalog, navodi da bi članice evrozone trebalo hitno da primene strukturne reforme, među kojima i promene „zakona o odlasku u penziju”.

Francusko-nemački predlog, koji zapravo predstavlja formiranje evropske fiskalne unije, juče su pozdravile Španija, Nemačke i Grčka, koje su pod budnim okom investitora zbog visokih troškova servisiranja dugova. Ipak, Madrid i Rim su izrazili nadu da će plan rezultirati izdavanjem zajedničkih obveznica na nivou cele evrozone.

Dok je šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele, inače predstavnik Stranke slobodnih demokrata, pozdravio ideju o formiranju ekonomske evropske vlade ocenom da se „Evropa odlučuje za jednu uniju stabilnosti”, opoziciona Socijaldemokratska partija (SPD) je kritikovala ishod sastanka Merkelove i Sarkozija zbog odbacivanja ideje emisije evroobveznica, kao i činjenice da nije ponuđeno odgovarajuće rešenje za dužničku krizu.

Šef parlamentarne frakcije SPD-a i bivši šef nemačke diplomatije Frank Valter Štajnmajer izjavio je da predlozi koje su Sarkozi i Merkelova izneli „idu u dobrom pravcu”, ali ne nude rešenje. Štajnmajer je istakao da je Merkelova udovoljavala zahtevima partnera u vladajućoj koaliciji, Vesterveleovim liberalima, čiji je finansijski ekspert Danijel Folk upozorio da bi koalicija mogla da se raspadne ako demohrišćani na čelu sa Merkelovom budu insistirali na evroobveznicama.

„Iz reči francuskog predsednika jasno se moglo čuti da on ne isključuje ideju emisije zajedničkih obveznica”, rekao je Štajnmajer, objašnjavajući da je Sarkozi znatno otvoreniji prema toj ideji.

Nemački ekonomski magazin „Fokus mani” ocenjuje da Merkelova i Sarkozi žele da „driluju” evrozonu i da predlažu zajedničku ekonomsku vladu, zajedničke granice zaduženja, ali ne i evroobveznice što je, kako objavljuju u internet izdanju, kao „štap, ali bez šargarepe”.

S druge strane, jedan od „očeva evra” – bivši nemački ministar finansija Teo Vajgl u vreme kada je kancelar bio Helmut Kol – tvrdi da je evro jaka valuta i da bi Pakt o stabilnosti i ratu (koji određuje granice zaduženosti i budžetskih deficita država evrozone) morao striktno da se poštuje. Prema njegovim rečima, oni koji ne poštuju pravila morali bi da budu kažnjeni oduzimanjem prava glasa, kao i da bi trebalo da se pooštri kontrola poštovanja pravila evrozone.

Hans Ditrih Genšer, nemački šef diplomatije od 1974. do 1992. godine, u autorskom tekstu za „Tagešpigl”, piše da je, kada je evro uveden, protivnicima evra pošlo za rukom da pogubnim argumentima onemoguće neophodnu koordinaciju i objedinjavanje ekonomske, finansijske i monetarne politike.

„To sada mora da se nadoknadi”, kaže Genšer, praktično potvrđujući da svetska ekonomska i finansijska kriza tera evropske lidere na veće zajedništvo nego što su uopšte bili spremni kada su pisali Lisabonski ugovor o reformi Evropske unije.

-------------------------------------------------------------------

Brokere ljuti najava poreza

Neki od najvećih učesnika u nemačkom finansijskom sektoru juče su kritikovali ideju uvođenja poreza na finansijske transakcije, koji su na sastanku u Parizu predložili Merkelova i Sarkozi, navodeći da će to usmeriti poslovanje u rivalske centre u svetu i da će biti teško primeniti ga.

Udruženje nemačkih štedionica (BVR) saopštilo je kako „ima osnova za strah da bi spekulativne transakcije, kao i prihod od poreza na finansijske transakcije, mogli da migriraju u druge finansijske centre”.

Kompanija „Dojče berze” je, takođe, izrazila sumnju u regulatorni i fiskalni uticaj primene pomenutog poreza i upozorila da će biti teško pratiti sve transakcije.