Tulum uz šampanjac, sarme, luk, pivo…

Jedan od bendova koji će sutra uveče svirkom zatvoriti „Bir fest” na Ušću biće šestočlana hrvatsko-slovenačka „skupina” – „Lolobriđida”, trenutno jedna od najtraženijih grupa na prostoru bivše SFRJ, koja ima dva albuma i Em-Ti-Vi nagradu. Jedna od dve pevačice benda Ida Prester, koju je javnost upoznala i kao voditeljku na Em-Ti-Viju, objašnjava da su bend nazvali po ikoni italijanskog glumišta Đini Lolobriđidi, i dodaje:

– Šta fali staroj Đini? Ima 84 godine, muža upola mlađeg, još je aktivna, fotografiše, pravi izložbe… A pritom ima status italijanske filmske dive, poznate po glamuru i ogromnim grudima. Osim bogate evropske penzije, zaslužila je barem jedan balkanski bend nazvan po njoj i ulicu u Palermu.

Ako su Lejdi Gaga i Roišin Marfi stilski uzor ženskom delu benda, ko su onda muzički heroji?

„Yeah yeah yeahs”, „The Knife”, „Peaches”, „New Young Ponny Club”, Lejditron, „Crystal Castles”… To volimo. A kako zvučimo? Valjda ko „Guns’n’ Roses”.

I „Dinastija” je, za vas, nepresušni izvor inspiracije...

Mislim da Kristl i Aleksis nikakvi turski hohštapleri ne mogu da izbace iz igre. Njihovatuča u bazenu obeležila je detinjstvo sve dece rođene u osamdesetima. Na svu sreću, tada smo već imali TV u boji, bez toga bi pola utiska propalo.

Pre dve godine dobili ste Em-Ti-Vi nagradu za najbolje regionalne izvođače. Da livam je to priznanje otvorilo neka vrata?

Postali smo glavne face, klinci se lože, bakice nam daju ekstrašargarepu na pijaci… Diglo nam je samopouzdanje,što je za bend najbitnije. Svaki put kad potoneš, i pomisliš da je bolje da pustiš sve i zaposliš se u javnoj službi, e tad pogledaš na policu i vidiš taj srebrni feder s malo metala. I ponovo si tinejdžer kojem to znači svemir. Svi mi muzičari smo klinci, hvalite nas, aplaudirate nam, od toga živimo. Od honorara se niko nije previše hleba najeo.

Sviraće čak i jednu obradu Zdravka Čolića: Ida Prester i članovi benda „Lolobriđida”

Sviraćete na „Bir festu”. Koliko vaši urnebesno zabavni nastupi idu uz galone piva?

Ha, ha, naši nastupi idu i uz pivo i uz šampanjac, a i uz sarme, masline, špek, luk… Što je veći unos kalorija, to ima više energije za divljanje u publici!Potrudićemo se da napravimo feštu, tulum za naše fanove koji vole disko-pank, ali i „padobrance”. Cilj nam je da budu zadovoljni i oni koji su navratili jer je besplatan ulaz. Pružićemo im saundtrek za skakanje i vrištanje, mali energetski poklon od šest hrvatsko-slovenačkih „partijanera”. Sviraćemo čak i jednu obradu Zdravka Čolića, tako da nema greške – žurkaaa!

Već ste svirali na festivalima poput „Sigeta”, „Egzita”... Gde više „radi” adrenalin –pred prepunom glavnom binom na „Egzitu” ili na „intimnijem” koncertu?

Uvek ima adrenalina! Da budemiskrena – pred svaki koncert moram bar dva putau toalet. Često me od treme ulovi pet minuta pre izlaska na pozornicu, pa trčim, a bend mi se uvek smeje. Svejedno da li je pred 50 ili 50.000 ljudi, uvek je frka. Izlaziš pred nepoznate ljude koji će sat vremena gledati u tebe, pratiti svaki pokret, došaptavati se, kritikovati muziku, ocenjivati odeću, pevanje, noge i salo na trbuhu... Svi mi u bendovima smo egzibicionisti, ovisnici o adrenalinu. To je kao ekstremni biciklizam ili fri-klajmbing. Možeš da padneš, a možeš i da pobediš.