Stranke su postale agencije za zapošljavanje

Neizbežno pitanje na početku razgovora s predsednikom Ujedinjenih regiona Srbije Mlađanom Dinkićem, koji mesecima vodi intenzivnu kampanju za decentralizaciju Srbije a sada, posle povratka s odmora, očigledno kreće žustro i u projekat depolitizacije, jeste zašto te programe sprovodi tek sada, na kraju mandata ove vlade, a poslednjih nekoliko godina je u vlasti. Lider URS-a objašnjava da pravila uvek određuju velike stranke, a da je uradio ono što je bilo u njegovoj moći.

Program decentralizacije počeo je da sprovodi još od 2007. godine, kada je u okviru Ministarstva ekonomije formirao sektor za regionalni razvoj i podseća da je od tada premešteno sedište četiri republičke institucije iz glavnog u druge gradove Srbije.

„Što se tiče depolitizacije, ispostavilo se da smo mi posle 5. oktobra uvodili demokratiju, a na kraju smo dobili partokratiju. Zapravo, to se razvijalo još od 90-ih, iz godine u godinu, iz jedne vlade u drugu vladu, sve stranke su u tome učestvovale, a sada je toliko eskaliralo da je krajnje vreme da se partokratija zaustavi i eliminiše. Ono što mi predlažemo, zapravo, nije samo promena zakona, već sistema koji tu partokratiju podstiče. Ljudi s pravom krive one koji su na vlasti, oni i jesu najodgovorniji“.

Aleksandra Jerkov iz LSV-a rekla je pred usvajanje Zakona o finansiranju lokalne samoprave da ste kao ministar predlagali „izuzetno centralističke zakone” i da ste na svakoj funkciji na kojoj ste bili od 2000. godine sprovodili „isključivo centralizaciju”.

„Ovde je problem što imate partije koje već dvadeset godina samo pričaju o decentralizaciji , a ništa konkretno nisu uradili po tom pitanju, nijedan zakon nisu predložili, izašli s nekim konkretnim predlogom. Sada se boje da će izgubiti podršku, jer građani glasaju za one koji rade, a ne samo pričaju. Neka kažu koje sam to centralističke zakone donosio, koji su to bili centralistički potezi... Na neki način vide nas kao konkurenciju i ja se prosto ne obazirem na takve kritike jer su neosnovane. Uvek uvažavam primedbe koje su konstruktivne, priznajem deo svoje odgovornosti jer sam deo vladajućih struktura poslednjih nekoliko godina, zajedno s mnogima drugima, ali ne pristajem na to da ukoliko vidimo da nešto nije dobro u društvu, ćutimo.”

Zašto je Uredba vlade koja propisuje da se direktori javnih preduzeća biraju na konkursu doneta tek ovog leta?
 

„Zato što nikada nije postojala politička volja svih u Vladi da se to sprovede. Ne postoji čak ni sada. I to je najveći problem. Videli ste kako su nas odmah napali kada smo tu temu pokrenuli u javnosti. Ovo što je Vlada predložila je dobar pravac, ali to je nedovoljno, nije imalo efekta. To znači da nije vlada ta koja treba da odlučuje o profesionalizaciji uprava u javnim preduzećima, nego to mora da definiše zakon. Potrebno je promeniti Zakon o javnim preduzećima i mi ćemo to predložiti u narednih mesec dana. Pa ćemo videti ko je za, a ko protiv. Suština našeg zakonskog predloga je da vlada treba da se povuče iz upravljanja u javnim preduzećima i treba samo da vrši nadzornu funkciju.”

Da li bi još neka stranka mogla da vas podrži?
 

„Imam utisak da je vrh DS-a za to da se izvrši depolitizacija. Videćemo kako će se ponašati u praksi. Za sada je jedino jasno da su socijalisti, koji su i napravili stranku na postulatima partokratije, otvoreno protiv depolitizacije.”

Socijalisti kažu da je vaša ideja nedorečena, demagoška, marketinška?
 

„Pa, što ne iznesu bolji predlog... Drugo, pošto to ne smeju da kažu DS-u i Homenu, koji isto kaže što i mi, onda nas napadaju i time pokazuju da su protiv. Svesni smo da jedna stranka ne može sama razbiti partokratiju, to mora biti dogovor svih političkih aktera, ali ni stranke to ne mogu da urade ako društvo to zaista ne želi. Na izborima društvo saopštava šta želi, mi ćemo naš program ponuditi građanima, a razbijanje partokratije će biti jedan od osnovnih stubova naše izborne platforme ako sadašnji saziv Skupštine ne usvoji naše predloge.”

Koliko je u ovoj zemlji nezavisnih eksperata?
 

„Nema ih mnogo, ali ih ima. Mislim da ih je bilo mnogo više 90-ih godina.”

Pa koliko će se zaista na ovaj način obezbediti depolitizacija? Zašto da verujemo nekoj agenciji koja će postavljati direktore, a ne verujemo vladi?
 

„Sam mehanizam izbora direktora i javnih konkursa je, što se nas tiče, otvoren za raspravu. Mi smo spremni da prihvatimo najbolje rešenje. Ne insistiramo na svim predlozima koje mi dajemo. Samo znam da moramo da imamo profesionalne direktore JP i da partijski kadrovi, kao u svim drugim demokratskim zemljama, sede samo u nadzornim odborima, ne smeju da upravljaju preduzećima.”

Neki kažu da stotine vaših ljudi radi po agencijama, osiguravajućim društvima, bankama, tamo dakle gde su tokovi novca. Ako je to tako, koliko ova vaša priča o depolitizaciji gubi na smislu?
 

„Već četiri godine Ministarstvo finansija, koje kontroliše tokove novca u zemlji, vodi  druga stranka, a ne moja. Ali, vi ste u pravu, u svim strankama postoje ljudi koji ih koriste kako bi ostvarili neki lični interes. Stranke su postale agencije za zapošljavanje. To uništava samu suštinu partija, da okuplja ljude pre svega na idejama. Mi se zato i zalažemo za momentalnu departizaciju. Departizacija će pomoći, ne samo društvu, već i svim partijama u Srbiji da se oslobode onih ljudi koji u strankama gledaju samo sredstvo za sopstveno uhlebljenje i ličnu korist.”

Je li istina da je, zahvaljujući G17 plus, uveden onaj čuveni „feudalni princip” u raspodeli resora prilikom formiranja prve Koštuničine vlade?
 

„To je još jedna od neistina koja se stalno podmeće. Ona stranka koja daje premijera postavlja pravila igre. Najlakše je okriviti manjeg koalicionog partnera.”

Znači, Koštunica je kriv što je prihvatio vaš predlog?
 

„Svako nosi svoj deo odgovornosti u skladu s brojem poslanika i odgovara pred građanima za svoju politiku.”

Jeste li pokušali da dođete do konsenzusa u vladajućoj koaliciji pre nego što ste ideju o depolitizaciji JP izneli u javnost?
 

„Jesam, naravno. Pokušao sam da im objasnim ne samo koliko partokratija loša za društvo i državu, već da je pogubna i za same stranke. Narod opravdano mrzi partije zbog činjenice da su monopolizovana mesta u javnom sektoru i da niko ne može da se zaposli ukoliko nije član neke stranke. Ja u tome neću da učestvujem, mislim da je taj sistem pogrešan i mislim da i ljudi iz vrha DS-a to isto misle. Nadam se da ćemo imati većinu da to promenimo, ako ne sada, a ono u narednom sazivu skupštine.”

Da li ste zabrinuti za evrointegracije u ovom trenutku zbog svih zbivanja oko Kosova?
 

„Potpuno je nepotreban problem koji je sada izbio zbog ovih pečata, potpuno je kontraproduktivno neučestvovanje naših predstavnika na skupovima gde se pojavljuju predstavnici Prištine. Pa ima toliko drugih načina da se pošalje poruka da mi Kosovo ne priznajemo, i da ga nikada nećemo priznati kao nezavisnu državu. To su takve formalne stvari na koje mi toliko obraćamo pažnju, a ne vodimo računa o suštini.”

Znači, vi biste prihvatili carinske pečate i učešće predstavnika Prištine bez oznake Unmika?
 

„Trebalo je te carinske pečate prihvatiti na način koji je statusno neutralan još pre dve godine. To nije trebalo da postane tema. Mi smo od glupih administrativnih tema napravili političke teme i sada dobijamo uslovljavanje za kandidaturu za EU. To je autogol koji smo napravili potpuno bespotrebno. Na kraju, umesto pečata, dobićemo neko još gore rešenje na severu Kosova.”

Da li će vam se pridružiti neko od sadašnjih koalicionih partnera? „Sumnja” se na stranku Rasima Ljajića.
 

„Da, tu nema šta da se krije. Jedini od partnera s kojim razgovaramo o toj saradnji je Rasim Ljajić, jer smatramo da bismo zajedno mogli da napravimo dobar rezultat. Već smo zajedno napravili veliki uspeh, pobeda na lokalnim izborima u Boru, tako da tim koji pobeđuje ne treba menjati. Naravno, to će zavisiti i od njega. Međutim, bićemo otvoreni i za grupe građana i udruženja, čak strukovna udruženja ukoliko oni žele da politički utiču na razvoj zemlje. Daćemo im mogućnost da utiču na kreiranje politike u zemlji, a da pri tom ne moraju da se učlane u stranku, mogu biti autonomni deo URS-a.”

Koliki vam je trenutno rejting?
 

„Ja sam ubeđen da ćemo mi napraviti dvocifren rezultat.”

To stalno tvrdite, ali istraživanja koja se pojavljuju u javnosti vas jedva registruju, ispod cenzus ste.
 

„Nama su te agencije u Boru predvideli pet odsto, a dobili smo 25 odsto na izborima i pobedili. Nešto ne valja u metodologiji istraživanja ili se namerno falširaju podaci. Pa i na poslednjim izborima su napravili veliku grešku, tvrdili su da će pobediti radikali, a pobedila je naša lista ZES. Izbori će biti jedino pravo istraživanje javnog mnjenja. Ono što ja vidim je da je situacija u Srbiji jako komplikovana i teška i da je mnoge moje kolege iz sadašnje koalicije potcenjuju, što nije dobro. Komplikovana je ne samo zbog unutrašnjih slabosti nego zaista i zbog ove potpuno unikatne, neočekivane, nikad viđene svetske ekonomske situacije koja ne omogućava neko razmahivanje ni u maloj Srbiji, ali videćemo... Ovo će verovatno biti najčudniji izbori u poslednjih deset godina.”

U smislu?
 

„Čudni će biti izbori. I neizvesni, to je sasvim sigurno. Verujem da će biti velikih iznenađenja.”

Da li iznenađenje može biti, recimo, vaša koalicija s naprednjacima? To vas često pitaju, ali ne odgovarate najjasnije.
 

„Uopšte ne razmišljam o tome šta će biti posle izbora jer, rekao sam već, sada je najvažnije da razagovaramo sa što većim brojem građana, predstavimo im rešenja koja imamo, i da napravimo dobar rezultat. Ja ću lično sledeće nedelje započeti razgovore s građanima, počeću od beogradskih kvartova i mesnih zajednica.”