Arapsko proleće, evropsko leto

Ponestalo vam je ideja, poručio je grčkim političkim i ekonomskim elitama u junu na svom blogu Aleks Andreou, grčki bloger koji živi u Britaniji, dodajući da „gde god se nalaziš na svetu, ova izjava može da se primeni”.

I zaista bunt mladih širom sveta ove godine možda je izazvan različitim motivima, ali ono što povezuje demonstrante u Kairu, Tunisu, Madridu, Atini, Londonu, Damasku, Santjagu, Tel Avivu... jeste osećaj mladih da ih elite ne čuju, ne razumeju i zanemaruju. Štaviše, povezuje ih osećaj da elite sve rade da bogati postanu još bogatiji a da mladi iznesu teret svake krize. Isti osećaj je motivisao i tinejdžere pod bliskoistočnim i severnoafričkim diktaturama i njihove drugare pod otpornom neoliberalnom ekonomskom mrežom Evrope, Izraela i SAD, kao i studente u tranzicionom Čileu.

Demonstracije mladih širom sveta, koje eminentni profesor istorije na Harvardu Najl Ferguson naziva „globalnim izlivima besa”, karakteriše činjenica da su usmereni protiv starog načina razmišljanja i da ih povezuje osećaj da njihovi učesnici, podstaknuti sunovratom svetske ekonomije i Arapskim prolećem, stvaraju novu realnost.

„Svedoci smo brze transformacije besa iz jedne ružne reči u vrednu valutu u političkoj trgovini”, kaže Prijamvada Gopal, profesor engleskog jezika na Kembridžu.

Ono što je definitivno novo u demonstracijama mladih jesu nove tehnologije koje su omogućile da se organizovanje protesta sprovede znatno brže i bolje. Era novih tehnologija je uslovila i da nema uvek najjasnije strukture organizovanja pa samim tim nema ni jasnih „lidera revolucije” ili ideologije koju su delili demonstranti 1968. godine. Naprosto, ovo je novo vreme u kojem je moguće da svako ima svoju ideju ali da ujedno bude deo organizovane celine koja se bori za neki cilj.

Osim toga, Internet, „Fejsbuk” i „Tviter” omogućili su mladim ljudima širom sveta da bar na virtuelni način saznaju kako žive njihovi vršnjaci širom sveta, ali i da vide kako finansijske elite žive i troše novac stečen narastajućom nejednakošću u raspodeli nacionalnog dohotka u mnogim zemljama.

Protesti u Izraelu su za mnoge iznenađenje, ali kad se vidi statistika o rastu jaza između bogatih i siromašnih u ovoj bliskoistočnoj demokratiji jasno je da je bunt bio neminovan.

„Istorijski u bilo kojoj zemlji i u bilo kom kontekstu, mladi ljudi su ti koji su srž protesta. Ali, u ovom istorijskom trenutku vidimo da mladi dele osećaj osiromašenja, dele osećaj da postoji manjak demokratije širom sveta. U svim ovim mestima neoliberalna ekonomska politika je intenzivirana i najdirektnije pogodila mlade ljude, mlade ljude koji traže posao, studije, perspektivu”, kaže Prijamvada Gopal. „To je mlade ’udarilo do koske’ i oni se tome direktno protive”.

Mlade na severu Afrike i evropskim prestonicama spaja i to što više ne veruju u autoritete tradicionalnih institucija, bilo da je to kult ličnosti egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka ili da su u pitanju glavni akteri britanske političke, finansijske i kulturne scene – bankari, premijer i medijska imperija Ruperta Mardoka.

S druge strane, španski demonstranti dokazuju da se u demokratijama izgubila vera u zvanične mehanizme koje vode političkim reformama te kažu da „nisu zainteresovani za promenu ministara već da žele da promene način na koje se stvari odvijaju”.

Arapsko proleće izazvalo je evropsko leto protesta, ali sva je prilika da uskoro neće uslediti „azijska jesen”, iako jaz između bogatih i siromašnih, sudeći prema statistikama, podjednako tišti i mlade ljude u Kini, Južnoj Koreji, Japanu. U azijskom mentalitetu je zaista prisutnija veća spremnost ljudi da se pokore autoritetu i žrtvuju zarad njega, bilo da je u pitanju vođa ili predsednik korporacije. Ipak, vremena se menjaju a globalizovani svet informacija čini da mladi ljudi budu hrabriji i zahtevniji nego pre.