Rumunska zlatna dilema

Od našeg dopisnika

Bukurešt – Ovde se već 11 godina lome „zlatna” koplja. Ta lomljava je započela onog trenutka kada je konstatovano da je u tranzicionoj groznici bacanja na istorijsko đubrište čitavog „socijalističkog” industrijskog nasleđa, koje je proglašeno za staro gvožđe, prestala da postoji i domaća proizvodnja zlata. Ni za nju više nije bilo državnih fondova, proglašena je za – nerentabilnu. I na nju je stavljen katanac, kao na ruinu.

U isti mah, svevideći međunarodni kapital bacio je oko na vrcavo grumenje karpatskih zlatnih kristala. Posebno ga je privuklo, još iz vremena Dačana (preteča Rumuna) i Rimljana, poznato bogato nalazište zlata Rošija Montana, koje se nalazi u transilvanskim Zapadnim planinama. Naravno, usledila je primamljiva ponuda da se strancima ustupi eksploatacija nedara pitoreskne Rošije Montana. To je namah izazvalo oštru polemiku i podelu rumunskog društva. Jedni su se ovde setili nedavnog gorkog iskustva sa ustupanjem polovine naftnih polja strancima. Drugi su pomislili na zaštitu kulturne baštine vezane za period kada su Dačani i Rimljani kopali zlato, dok su se pristalice ekološkog ponašanja otvoreno pobunile protiv korišćenja otrovnog cijankalija u industrijskoj tehnologiji dobijanja zlata.

Strani kapital je u međuvremenu, preko svojih lobija, zauzimao pozicije u medijima, među stručnjacima, poveo svakodnevnu propagandnu kampanju za sticanje pristalica svog projekta, naročito među političarima, kojima je prikazivan kao velika blagodet za Rumuniju u ovim kriznim vremenima.

Pre neki dan tačku na oštru i višegodišnju polemiku, u kojoj se nije uzelo u obzir ni mišljenje Rumunske akademije nauka o teškim posledicama prekopavanja Rošije Montana, stavio je lično šef države Trajan Basesku. U javnoj izjavi on je ustvrdio da bi eksploatacija u Rošija Montana trebalo što pre da otpočne, shodno ugovorima sa stranim investitorima, koji bi bili poboljšani. Kao argument za svoj stav naveo je „potrebu da Rumunska narodna banka poveća svoje zlatne rezerve” i to u vreme kada je cena žutog metala dostigla rekordne visine u svetu.

„Pogledajte šta se dešava sa svim rezervnim valutama, dolarom, evrom. Imaju problema sa stabilnošću i gubitkom vrednosti. Treba nam zlato kako bismo ga uključili u rezerve Narodne banke i obezbedili se”, rekao je T. Basesku, navodeći podatak da sadašnje rumunske zlatne rezerve dostižu 103 tone i da bi narednih godina trebalo da dostignu 200 tona. Trenutno, Rumunija se sa svojim zlatnim rezervama nalazi na 33. mestu u svetu.

U svoj računici predsednik Basesku se oslonio na činjenicu da će Rumuniji pripasti 4 odsto od dobijene količine zlata, da će država zadržati 20 odsto akcija kompanije kojoj je poverena eksploatacija. Usput je saopštio da će sama rumunska država uskoro otvoriti dva nova rudnika zlata čiji potencijal dostiže 50, odnosno 55 tona zlata.

Predsednikove pristalice insistiraju i na tome da će ponovna eksploatacija zlatnih nalazišta dovesti do otvaranja na hiljade preko potrebnih radnih mesta i da će dovesti do oživljavanja cele privrede u odnosnoj zoni. Opšta slika prilika u Rošija Montani je sledeća. Kada se tokom 16 godina, preko otvorenih kopova, skine celo brdo Karnik, dobiće se 300 tona zlata i 1.600 tona srebra, čija je cena, takođe, skoro udesetostručena u poslednje vreme. Poslove će voditi kompanija „Gabriel resorses”, sa sedištem u Kanadi, dok će tri četvrtine njenih akcija biti u rukama drugog u svetu proizvođača zlata, američke kompanije „Njumaunt majning korporejšn”.

Odražavajući raspoloženje rumunske javnosti, bukureštanska štampa je sklona da kritikuje vlasti u vezi sa olako donetom odlukom da se strancima ustupi „naše zlato”. Tako tiražni „Evenimentul zilej”, u članku „Rošija Montana – dobitak Rumunije između mita i stvarnosti”, piše: „ Jedna od najčešćih kritika rudarskog projekta Rošija Montana je ta da Rumunija i Rumuni nemaju dovoljni udeo u beneficijama koje nosi ovaj projekat.”

Sa svoje strane „Adevarul” naglašava da „predsednikova objašnjenja uopšte ne drže vodu i ne mogu da budu argument za njegovo lobiranje u korist jednog rudarskog projekta koji je krajnje sporan”.

Svetski mediji javljaju da se rumunski sused Mađarska protivi ostvarivanju projekta Rošija Montana zbog opasnosti da otpadi iz flotacija, punih cijankalija, mogu da izazovu ekološku katastrofu sličnu onoj iz 2.000. godine, kada je, usled „rumunske aljkavosti”, zagađena Tisa.