Turska ispravlja greške prošlosti

Turska je sa zakašnjenjem od jednog veka počela da ispravlja nepravde počinjene malobrojnim pripadnicima verskih manjina koje žive na njenoj teritoriji.

Grcima, Jermenima i Jevrejima konačno će se vratiti oduzeta imovina: školske zgrade, crkve, bolnice, sirotišta, groblja i druge nekretnine, objavila je vlada u zvaničnom dekretu.

Za objekte koje je u međuvremenu država otuđila, vlasnicima će biti isplaćena „pravična novčana nadoknada”. Radi se o 150, uglavnom, grčkih objekata, koji su oduzeti tridesetih godina prošlog veka.

Potez vlade se, pre ili kasnije, mogao očekivati. Turska je zbog te istorijske nepravde trpela kritike sa svih strana: iz EU, SAD, Grčke, Vatikana. U Evropskom sudu za ljudska prava već je doneta „presuda”, po kojoj je Vaseljenskoj patrijaršiji vraćena zgrada jednog sirotišta. U Strazbur je u međuvremenu pristiglo još tužbi.

U Ankari su konačno shvatili da ne mogu odškrinuti kapije EU dok u diplomatskoj torbi, uz ostale izazove, nose nerešen i ovaj problem.

„Ovim rešavamo pitanje koje je godinama štetilo ugledu Turske na međunarodnoj pozornici”, kratko je objasnio premijer Tajip Erdogan koji je bez sumnje povukao hrabar potez, koji će ga postaviti na metu ekstremnih nacionalista, kojih u Turskoj još uvek ima dosta.

Poznati advokat Orhan Kemal Čengiz, koji se specijalizovao za ove slučajeve, kaže da je ovo „veoma značajan razvoj” za manjinske zajednice.

Turska je pretežno muslimanska zemlja: od 75 miliona stanovnika tek 60.000 su Jermeni, 20.000 Jevreji, 15.000 sirijski hrišćani, a manje od 3.000 su Grci.

U verskim zajednicama su pozdravili odluku koju su iščekivani decenijama. Poslovično oprezni vaseljenski patrijarh Vartolomej Prvi, koji se godinama potucao po sudnicama od Istanbula do Strazbura, samo je kratko izjavio: „To je ispravljanje nepravde”.

U Vaseljenskoj patrijaršiji se sada pitaju da li će Erdogan ići do kraja i ponovo otvoriti teološki fakultet na ostrvu Hejbeliada, kod Istanbula.

Na tu školu stavljen je katanac tačno pre trideset godina, u vreme zaoštravanja odnosa između Grčke i Turske zbog krize na Kipru. Zvanično, to je urađeno pod objašnjenjem da vojne i verske škole moraju biti pod kišobranom turske države, što Grci nisu mogli da prihvate.

„To pitanje će biti razmotreno”, obećano je više puta u vladi na šta su u Vaseljenskoj patrijaršiji, poučeni dosadašnjim iskustvom, sumnjičavo vrteli glavom.

Odluka je odmah pozdravljena i u Briselu. Portparol komesara za proširenje EU Štefana Filea je istakao da je to „pozitivan potez jer doprinosi poboljšanju položaja verskih zajednica u Turskoj”.

Po strani ovog, kako ga mnogi već nazivaju „istorijskog dekreta”, sigurno će ostati Aja Sofija. Kada su Turci 1453. osvojili Konstantinopolj, ona je odmah pretvorena u džamiju u kojoj se Alahu klanjalo pet vekova, sve do 1934. kada ju je Mustafa Kemal Ataturk pretvorio u muzej.