Za početak, pritisak javnosti

Zanimljivo je da se kod nas korupcija uvek percipira kod drugog. Opozicija u borbi za prevlast grmi da su oni na vlasti korumpirani lopovi. Upire prstom, iako nevinih u ovoj priči nema jer nikada nismo saznali kako se finansiraju političke partije (ni opozicione ni vladajuće). Čim dođu na vlast ili se mudro ućute ili traže žrtve među lekarima, farmaceutima, carinicima, profesorima..., ali ne i u stranci. Osim kad treba skloniti nekog „nelojalnog”. Tada se partija ritualno odriče mangupa u svojim redovima i zaklinje da će svako ko se ogreši o zakon završiti isto.

Ali, koliko god spektakularne optužbe i hapšenja bili još uvek je utisak nepromenljiv – da priča nije iskrena, da je iznuđena kao da se vladajuća elita, kada potencira neophodnost borbe protiv korupcije, više obraća inostranoj nego domaćoj javnosti. Doduše, kako i ne bi kada im je pre dva meseca iz Brisela poručeno da gube strpljenje u iščekivanju ozbiljnih rezultata.

Ista poruka upućena Hrvatskoj urodila je plodom: uhapšen je premijer Ivo Sanader. Hrvatska bez pritiska verovatno to još ne bi uradila.

Evropska unija ima u vidu jedino svoje interese kada nas pritiska. Pronađimo i mi u tome zajednički interes sa EU. Za početak, pritisak javnosti a naročito medija mogao bi da dovede do usvajanja neophodne zakonske regulative koja bi omogućila temelj borbi protiv korupcije. Do sada su se u toj borbi najbolje pokazali sami građani; oni koji su prijavili korupciju zato što im je to savest nalagala, uprkos nepostojanju zakona koji bi ih zaštitio. I uprkos tome što vlast na njih gleda sa podozrenjem.

Pre svih, to su Goran Milošević i Bojana Bokorov. Goran Milošević je sam razotkrio drumsku mafiju i sprečio državnu krađu koja se broji milionima evra, a Bojana Bokorov je lekarka koja je mnogim obolelim od raka spasla ili produžila život kada je obelodanila da u Vojvodini polovina njih ne stiže na terapiju zračenjem jer su se neki lekari usredsredili na pomoć platežno ubedljivijim – stranim državljanima. Milošević je za učinjeno bio nagrađen trogodišnjim gubitkom posla, a time je ceh platila i njegova porodica – supruga i dvoje maloletne dece. Na posao je vraćen samo zahvaljujući pritisku javnosti. Doktorka Bokorov je godinu dana od kada je progovorila o malverzacijama u Institutu za onkologiju Vojvodine žrtva maltretiranja na poslu.

Da bi drugi ljudi, poput doktorke Bokorov i Gorana Miloševića, ubuduće bili zaštićeniji neophodno je doneti zakon koji štiti uzbunjivače i jasne standarde koje neće moći da zloupotrebljavaju korumpirani delovi vlasti. Moramo zaštititi one koji prijave korupciju, kao što moraju biti kažnjeni oni koji ometaju razotkrivanje takvih krivičnih dela. U Americi su odavno shvatili da je uzbunjivanje ,,demokratija u akciji”, te da uzbunjivači moraju da budu zaštićeni – zato što su zaštitili državu i građane, poreske obveznike, od pljačke korupcijom.

Sajt za borbu protiv korupcije ,,Pištaljka” postoji da bi ohrabrivao građane da prijavljuju korupciju. Za godinu dana koliko postojimo stiglo nam je oko 800 prijava iz svih krajeva zemlje. Građani se najviše žale i prijavljuju korupciju u zdravstvu i školstvu. U manjim mestima cveta nepotizam i zapošljavanje preko veze (prednost imaju članovi stranaka) – često su skoro svi članovi neke funkcionerske familije zaposleni u nekoj školi ili zdravstvenoj ustanovi. Prijavljuju se i slučajevi korupcije u vezi sa radom sudova i policije. Odmah potom slede funkcioneri opština. Isto važi i za čelnike u nekim javnim preduzećima.

U malim mestima, koja su daleko od interesovanja medija, situacija je poražavajuća. Da se polako ide ka promeni dokazuju, međutim, sami građani koji često odbijaju da iskoriste zagarantovanu anonimnost koju im sajt ,,Pištaljka” pruža. Iza informacija koje nam dostavljaju stoje potpisani svojim imenom i prezimenom.

*Koordinatorka antikorupcijskog sajta „Pištaljka”