Srbija na dnu liste

Prema upravo saopštenim rezultatima Svetskog ekonomskog foruma o konkurentnosti 142 zemlje, Srbija je, prema 12 pokazatelja, rangirana na 95. mesto sa ocenom 3,88. To predstavlja blago poboljšanje ocene u odnosu na prethodnu godinu (3,84) i bolji rang za jedno mesto. Srbija, međutim, već treću godinu dobija nižu ocenu od one koja je ostvarena 2008. (3,90 uz rang 85).

Najnepovoljniji rezultati su ostvareni u segmentu razvijenosti institucija i u delu infrastrukture, posebno administrativne i logističke. Stepen zaostajanja Srbije u ove dve bazične oblasti za konkurentnost i razvoj dramatično se odražava kako na celokupnu privrednu aktivnost tako i na životni standard. Po nivou razvijenosti institucija Srbija zauzima 120. mesto.

Zbog relativno razvijene telekomunikacione infrastrukture ukupni pokazatelji razvijenosti infrastrukture nešto su poboljšani; međutim tzv. logistička infrastruktura (putne, železničke itd.) na izuzetno je niskom nivou (od 102. do 133. mesta). Ovde je potrebno naglasiti da su zemlje koje uspešno prolaze kroz krizu svoje glavne aktivnosti usmerile upravo na razvoj infrastrukture, obrazovanja i jačanje institucija.

Drugi važan kompleks problema vezan je za tržišnost poslovnog ambijenta. Srbija se u segmentu funkcionisanja tržišta robe i usluga nalazi na samom svetskom dnu: na 139. mestu po dominaciji na tržištu i 137. po efektima antimonopolskih politika. Dakle, imamo preveliku monopolizaciju na strani ponude i potpuno zapostavljene potrošače na strani tražnje.

Kada se radi o tržištu rada, Srbija je na 139. mestu po odlivu mozgova, 136. po saradnji poslodavaca i zaposlenih i na 133. mestu po oslanjanju na profesionalni menadžment, što uverljivo ilustruje činjenicu da se na tržištu rada kriju duboke tržišne deformacije.

Posebno zabrinjavaju i podaci o osmišljenosti poslovanja, inovativnosti i razvijenosti klastera. Moderno poslovanje podrazumeva svakodnevno osmišljavanje poslovanja i stalnu inovativnost. Osnov za ovo je kvalitetan sistem obrazovanja. U ova dva segmenta, koji predstavljaju osnov povećanja dodate vrednosti proizvoda, a osnov su profitabilnog poslovanja, Srbija konstantno od 2008. ostvaruje pad ocena. Taj pad je oborio Srbiju na 125. mesto po osmišljenosti poslovanja (nešto bolja situacija je sa inovativnošću – 88. mesto zato što su i drugi bili loši po ovom pokazatelju).

Na šta nas upućuju ovi već treću godinu zaredom zabrinjavajući podaci o niskom nivou konkurentnosti Srbije? Rad Nacionalnog saveta za konkurentnost praktično je zamro, a njegove preporuke, koje je vlada usvojila 21. januara 2010. u formi programa 38 ključnih mera za unapređenje konkurentnosti u 2010, nisu sprovedene. One su bile rezultat rada pet radnih grupa koje su definisale više od 100 urgentnih mera veoma praktične prirode. U dokumentu je bilo jasno precizirano za svaku meru u čijoj je nadležnosti, koje je odluke potrebno doneti uz jasna obrazloženja, a rokovi su bili precizno definisani.

Sprovođenje ovih mera nije ni izbliza zadovoljavajuće. Od 38 mera sprovedeno je samo osam, dok 10 nije ni započeto. Ostatak se nalazi u nekoj od proceduralnih faza, bez izvesnosti kada će biti sprovedene. Na ovom primeru se jasno vidi u kojoj meri su administrativne procedure kočnica prosperitetu Srbije kao države i njenih građana. Da budemo veoma otvoreni, državna administracija je svojim nečinjenjem zaustavila sprovođenje mera koje je vlada usvojila.

Strateški gledano, Srbija se mora opredeliti za izgradnju društva znanja kao jedino mogućeg puta za uspostavljanje dugoročno održivog prosperiteta građana. Podizanje konkurentnosti mora biti utemeljeno na povećanju ulaganja društva u obrazovanje i javnih investicija u ključne elemente infrastrukture. Ova dva ključna strateška pravca – rast ulaganja u obrazovanje i infrastrukturu – treba da obezbede podizanje inovativnosti i preduzetništva i na taj način rast zaposlenosti. Zemlje koje danas ostvaruju prosperitet uprkos krizi duboko su zagazile u sprovođenje ovakvih strategija. Naravno, podršku ovome treba da pruži i moderna javna uprava koja neće kočiti potrebne promene.

*FEFA – Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju