Zemunska sačekuša – delo profesionalaca

Ubistvo Danila Radonjića (62) poreklom iz Crne Gore sa prebivalištem u Beogradu i Dženana Ramovića (34), crnogorskog državljanina, je naručeno, potvrdio je juče Milorad Veljović, direktor policije. On je naglasio da ovo ubistvo „nije obično, niti slučajno”. Radonjić i Ramović, podsetimo, ubijeni su hicima iz automatskog oružja iz vozila u pokretu, u automobilu „mercedes” novosadske registracije, preksinoć oko 20.45 časova, u Ulici cara Dušana u Zemunu.

Reč je organizovanom i do detalja isplaniranom ubistvu, koje su počinili unajmljeni profesionalci. O tome svedoči činjenica da su napadači tačno znali trasu kretanja automobila u kojem su se ubijeni nalazili. Takođe, nijedan metak koji su ispalili nije oštetio školjku automobila, već su svi išli kroz stakla u pravcu žrtvi, navode u policiji.

U MUP-u Srbije kažu da su za sada počinioci i motivi ovog dvostrukog ubistva nepoznati i da policijski inspektori intenzivno rade na utvrđivanju okolnosti i svih detalja u vezi sa ovim događajem. Kako saznajemo, policija neće isključiti nijedan od mogućih motiva, budući da je Radonjić odavno poznat policiji.

Istraga je usmerena i u pravcu odbeglog Luke Bojovića, kojeg Specijalni sud za organizovani kriminal potražuje zbog sumnje da je počinio više ubistava, a kojem se Radonjić navodno svojevremeno zamerio. Sa tim u vezi spominje se i otmica Slobodana Radonjića, sina ubijenog, koji je nestao u julu 2009. godine.

Slobodan Radonjić (30) bio je vlasnik luksuzne prodavnice pića i slatkiša na Vračaru u Beogradu, i za razliku od oca nije imao dosije u policiji. Zbog toga je istraga njegovog nestanka bila usmerena prema ocu Danilu i njegovim „poslovima”. Iako dokaza o njegovom ubistvu nema, u policiji sumnjaju da je Slobodan Radonjić ubijen zbog toga što se Danilo Radonjić „zamerio” određenim kriminalnim krugovima.

Policija sumnja da je upravo Bojović umešan u otmicu Slobodana Radonjića. Za Bojovićem je, podsetimo, prošle godine raspisana Interpolova poternica zbog sumnje de je umešan u likvidaciju Branka Jeftovića Jorge 2004. godine, kao i pokušaj ubistva Andrije Draškovića i Zorana Nedovića Šoka iste godine, kada su poginuli njihovi telohranitelji Dejan Živančević i Milutin Jovičić.

Nekoliko meseci posle nestanka mlađeg Radonjića, na Dedinju je ubijen Branislav Brane Šaranović (66), suvlasnik kazina „Slavija” i prijatelj Danila Radonjića. Šaranović je Radonjiću pomagao da nađe sina. Šaranović je izrešetan hicima iz „heklera”, sa motora-skutera u pokretu, u trenutku kada je izašao iz vozila i krenuo ka svom stanu u Beogradu. Njegovo ubistvo još nije rasvetljeno.

Posle ubistva Šaranovića, spekulisalo se da je on dan pre nego što je likvidiran uspeo da kontaktira sa Lukom Đurovićem, koji se nalazio u Kolumbiji, a sa kojim je Slobodan Radonjić poslednji put navodno viđen u automobilu, pre nego što je nestao. Za Đurovićem je po nalogu italijanskog suda raspisana Interpolova poternica, zbog sumnje da je kao član međunarodne kriminalne grupe učestvovao u švercu 87 kilograma kokaina.

Danilo Radonjić dovodio se u vezu i sa bivšim policajcem Zoranom Đorđevićem, koji je bio ključni svedok na suđenju Sretenu Jociću zvanom Joca Amsterdam. Radonjić je svojevremeno demantovao prijateljske i druge veze sa Đorđevićem.

Ime Danila Radonjića na novinske stupce dospelo je u martu 1985. godine, kada je na njega ispred kafane „Sabor” na Beogradskom sajmu pucao Andrija Lakonić Laki, koji je ubijen u martu 1990. godine u beogradskoj diskoteci „Nana”. Radonjić je kasnije otvorio brojne firme u Beogradu i nije dolazio u žižu javnosti sve do 27. jula 2009. godine, kada je nestao njegov sin.

D. Vukosavljević