Bez opraštanja na društvenim mrežama

Neprijatnost koja se nedavno dogodila rediteljki Maji Uzelac – da je zbog komentara koji je ostavila na Tviteru pozvana na informativni razgovor i da je protiv nje podnesena krivična prijava – trgnula je iz sna o neodgovornosti korisnike društvenih mreža. Surferima je  skrenuta pažnja na to da Fejsbuk i Tviter nisu ništa manje javni prostor od ulice ili TV, kao i na to da se na Internetu mora voditi računa o svakoj napisanoj reči.

Nekadašnja voditeljka „Kulturnog nokauta” napisala je na Tviteru: „Ljude koji drže Apartman (kafić) treba tući jako i dugo”. Vlasnici kafića podneli su krivičnu prijavu protiv Maje Uzelac zbog izvršavanja krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti. U javnosti preovladava stav da je reč o bezazlenom komentaru i da tu nema posla za Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal koje je preuzelo ovaj slučaj. Međutim, stručnjaci objašnjavaju da javna reč obavezuje čak i u virtuelnom svetu za koji mnogi pogrešno veruju da je oslobođen odgovornosti.

Državna sekretarka za Digitalnu agendu Jasna Matić objašnjava da čovek snosi odgovornost za sve ono što napiše na društvenim mrežama „kao i u svakoj situaciji kada svoje stavove iznosi javno”.

– Na Internetu ljudi ne vide sagovornike i nemaju osećaj o tome koliko njih čita ono što napišu. Zato se često dešava da se ponašaju „slobodnije”, čak i neodgovorno, nego kada bi o istoj temi razgovarali uživo. O tome treba voditi računa – ukazuje Matićeva i dodaje da ne postoje posebni propisi koji bi se odnosili na istupanje na Internetu, ali i da nema potrebe da postoje.

– Sloboda izražavanja je osnovno pravo garantovano Ustavom i uređeno je zakonima, kojima su propisane i sankcije za zloupotrebu tog prava, poput vređanja, govora mržnje i pozivanja na nasilje. Sve ovo važi bez obzira na tehnologiju i način javnog istupanja.

Maja Uzelac kaže da je verovatno mogla da razmišlja o tome da li neko izvan kruga njenih prijatelja prati njene komentare, ali da ipak nije, verujući da niko pomno ne prati onlajn sferu.

– Fejsbuk doživljavam kao javni prostor, svesna sam da je otvoren, dok o Tviteru mislim kao o svom dnevniku. Na njega sam gledala kao na svoju privatnu stvar koju prati mali broj ljudi, uglavnom mojih prijatelja – kaže Maja Uzelac.

Direktor firme „I net” Vojislav Rodić, koji drži seminare za poslovnu primenu društvenih mreža, ističe da je Internet i javni i privatni prostor.

– Privatan je mejl, a privatan je i sadržaj na mrežama koji se deli samo među prijateljima. Međutim, pitanje je koliko to može biti privatno ako neko ima 5.000 prijatelja na Fejsbuku i ako svi oni mogu da vide šta je napisao – objašnjava Rodić i primećuje da ljudi imaju osećaj da su sami dok ostavljaju komentare na mrežama i da zato napišu stvari koje nikad ne bi izrekli javno među drugima.

– Da je Maja Uzelac sedela u društvu 20 ljudi i da se pri tom smejala i namigivala, bilo bi jasno da je reč o vicu. Ovako, sve je ostalo crno na belo kao pretnja. To je ta novina koju unosi tehnologija: nema govora tela koji osvetljava komunikaciju.

Pri tom niko nema prava da se žali da mu je povređena privatnost jer je sam ostavio sve te podatke na Internetu.

– Na Internetu važe sva pravila kao i u životu. Kao što se u razgovoru sa nekim grizete za jezik da se ne izlanete, tako sada treba da razmislite pre nego što kliknete na dugme „pošalji” ili „objavi”.

Maja Uzelac, međutim, kaže da ne može da vaga svaku reč.

– Ako budem morala da pazim na svaku reč, onda verovatno više neću da ostanem na društvenim mrežama. Ipak, ako odlučim da ostanem, onda ću se ponašati kao do sada.

J. S.

-----------------------------------------------------------

Internet patrola

Rodić dodaje da baš kao što smo prihvatili patrole na ulicama tako treba da prihvatimo i mogućnost da neko prati šta se dešava na svetskoj mreži.

– Nije čudno ako policija proverava šta ko ostavlja na društvenim mrežama zbog mogućih poziva na nasilje i govor mržnje – objašnjava Rodić.