Tužilačka istraga pred sudom javnosti

Narodni poslanici ovih dana pripremaju amandmane na vladin predlog budućeg zakonika o krivičnom postupku (ZKP), saznaje „Politika”. Sudeći po stručnim kritikama predloženog zakonskog teksta, u skupštini treba očekivati žestoku raspravu, i to već sledeće nedelje.

– Predviđeno je da primena novog ZKP-a počne 15. januara 2012. godine, ali samo za krivična dela organizovanog kriminala, a da se za sva ostala krivična dela zakonik primenjuje od 1. septembra 2012. godine. Tako će u istoj državi postojati dve različite kategorije okrivljenih, uz primenu dva zakona u isto vreme, sada važećeg i budućeg zakonika – kaže dr Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.

Može se desiti da postupak započne za organizovani kriminal, a da se kasnije utvrdi da je reč o „običnom kriminalu”. Tada bi istragu započeo javni tužilac, a kasnije bi predmet bio ustupljen istražnom sudiji, bez mogućnosti da se koriste dokazi koje je prikupio tužilac. Novi zakonik uvodi tužilačku istragu, a stari, koji će važiti još godinu dana za „običan kriminal” poznaje samo sudsku istragu.

– Nije bilo realno očekivati da vlada ne prihvati nacrt radne grupe čiji je predsednik bila ministarka pravde, ali se nadam da će narodni poslanici, među kojima je mnogo pravnika i advokata, biti znatno realniji. Ako već iz političkih razloga i prihvate tako loš zakonski predlog, nadam se da će amandmanima spasiti što se spasti može – kaže dr Škulić.

Više puta je javno ukazivao na loša rešenja u budućem zakoniku. Tvrdi da novi zakonik potpuno izbacuje istinu iz krivičnog postupka.

– Istina kao da mnogo ne zanima naše reformatore. Ona je u zakonskom predlogu implicitno označena kao svojevrsni nepotrebni luksuz u krivičnom postupku. Akteri krivične procedure nisu čak dužni ni da teže istini. Sada se istini više teži u klasičnom parničnom postupku, nego u krivičnoj proceduri, pa ispada da će uskoro u Srbiji biti važnije utvrditi čija je kokoška prešla preko međe nego ko je koga ubio – kaže dr Škulić.

On podržava tužilačku istragu, ali tvrdi da je pogrešan koncept u kojem se razdvajaju predistražni postupak i istraga, a da će samo mali broj okrivljenih, i to onih koji su bogati, imati mogućnost da prikuplja dokaze u svoju korist, dok će za ostale to biti nedostupno.

– Tužilačka istraga nikako ne podrazumeva da sud na glavnom pretresu mora biti pasivan u izvođenju dokaza. Nemačka, na primer, ima tužilačku istragu, ali sud, kao i kod nas sada, ima veoma aktivnu ulogu na glavnom pretresu. Uvek sam smatrao da je tužilaštvo suštinski deo pravosuđa, a ne „privezak” izvršne vlasti. Verovao sam da javni tužilac, iako stranka u postupku, može istragu voditi „ni po babu ni po stričevima”, ali sada, kada sam određeno iskustvo stekao i kao član Državnog veća tužilaca, nisam više uveren da mnogi naši javni tužioci, nakon što su „preživeli” reizbor ili opšti izbor, mogu u praksi biti potpuno imuni na uticaje izvršne vlasti – tvrdi dr Milan Škulić.

Upitan da li će zaista, posle usvajanja novog zakonika, sud imati pasivnu ulogu, bez težnje da utvrdi istinu odgovara:

– Predlogom novog zakonika promovisana je dokazna pasivnost suda. Dokaze bi izvodile stranke, a uloga suda bi se svela na kontrolu ispravnosti dokaznog postupka. Stranke su formalno ravnopravne. Međutim, nasuprot javnom tužiocu, koji može računati na kompletnu logističku podršku državnog aparata čiji je deo, biće okrivljeni kome može pomagati branilac. Obavezna odbrana je propisana samo za teža krivična dela, tako da većina okrivljenih može, ali ne mora imati branioca. Bogate okrivljene, na primer one koji se terete da su „narko-bosovi”, braniće „advokatske zvezde”. Oni će moći da imaju pravne timove i da angažuju privatne detektive za prikupljanje dokaza. Kakve su šanse prosečnog okrivljenog, koji nema branioca, da bude uspešan u dokaznom „dvoboju” sa tužiocem – pita profesor.

Podseća da je u Srbiji samo 6,5 odsto stanovništva fakultetski obrazovano, a da država nije predvidela obučavanje okrivljenih za izvođenje dokaza po novom zakoniku.

– Ako se glavni pretres svodi na dokazni dvoboj tužilaštva i odbrane, onda bi država trebalo da obučava i advokate, a ne samo tužioce za primenu novog zakonika. Ta obuka će biti veoma skupa, a sprovodiće se u vreme ekonomske krize. Niko ne razmišlja o obučavanju okrivljenih koji neće moći da plate branioce, a iz prakse znamo koliko je okrivljenih koji su polupismeni – kaže dr Škulić.

Postavlja se pitanje da li je novi koncept krivičnog postupka neophodan u zakonskim reformama Srbije na putu ka Evropskoj uniji.

– Niko u EU nije zahtevao promenu procesnih zakona, već su naši reformatori sami, ničim izazvani, to uvrstili u svoju reformsku agendu, a pritom svoje evropske sagovornike ubeđuju da je naš glavni problem u lošim procesnim zakonima, što jednostavno nije istina. Odgovorno tvrdim da novi ZKP neće doprineti efikasnijem krivičnom postupku – kaže dr Milan Škulić.

Ukoliko se odredbe novog zakonika pokažu kao nepravične u praksi, kaže profesor, to bi se Srbiji moglo „poprilično lupiti o glavu” u Strazburu.

Aleksandra Petrović