Cene i dalje padaju

 Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić očekuje da će cene nastaviti da padaju sve do kraja godine, a da će malaksavanju inflacije kumovati pretežno niska tražnja, odnosno niska kupovna moć građana, o čemu svedoči i smanjen promet robe u maloprodaji. Ipak, sve to će biti nedovoljno da NBS do kraja ove godine ostvari svoj osnovni cilj – da inflacija ne bude veća od šest odsto. Očekujemo da se to dogodi u prvom polugodištu sledeće godine, još jednom je ponovio prvi čovek centralne banke. Inače, u avgustu je rast cena na međugodišnjem nivou iznosio 10,5 odsto.

– Zbog toga je Izvršni odbor NBS odlučio da dodatno relaksira monetarnu politiku, kako bi se inflacija, bez većih oscilacija, dovela do cilja – ovim rečima je guverner komentarisao odluku centralne banke da „pojeftini novac”, odnosno smanji referentnu kamatnu stopu sa 11,75 na 11,25 odsto.

Kako će se ova kamata, prema kojoj se određuju kamate komercijalnih banaka, kretati u budućnosti – u najvećoj meri zavisiće od toga da li će se pojaviti novi rizici na međunarodnom tržištu, ali i od toga kako će vlada krojiti fiskalnu politiku, procenjuje guverner. I dok Ministarstvo finansija, u skladu sa dogovorom sa MMF-om, uveliko prekraja državnu kasu, odnosno sprema rebalans budžeta za ovu godinu, iz centralne banke savetuju na koji način bi trebalo postići uštede, kako minus u kasi ne bi prešao novi limit od 132 milijarde dinara.

– Iz ugla privrednog razvoja najbolje bi bilo da se uštede naprave u tekućoj potrošnji. Važno je u ovom trenutku biti realan, kao što je važno i poštovanje fiskalnih pravila kojim se ograničava prekomerno zaduživanje i potrošnja države – sugerisao je guverner.

Tekući rashodi u budžetu podrazumevaju izdatke za plate, penzije, doprinose, ali i neometano funkcionisanje državne uprave, dok kapitalni rashodi predstavljaju ulaganja države. Dosadašnja praksa pokazuje da je rebalansom budžeta uglavnom žrtvovan razvoj, odnosno investiciona, umesto tekuće potrošnje.  

Guverner, ipak, očekuje da će posle stagniranja ekonomskog rasta u drugom tromesečju, do kraja godine bruto domaći proizvod nastaviti da raste, iako je tokom minulih pregovora sa MMF-om taj rast smanjen sa tri na dva odsto.

– Posle relativno visokog rasta u prvom i stagnacije u drugom tromesečju, očekujemo da će, uprkos nešto lošijim rezultatima industrijske proizvodnje i trgovine, ekonomska aktivnost u narednom periodu nastaviti da raste. Oporavak će u trećem kvartalu u najvećoj meri biti posledica boljih rezultata u sektoru poljoprivrede i saobraćaja – smatra guverner Šoškić.

I rast kredita privredi i stanovništvu nastavlja da usporava, dok je sa druge strane udeo problematičnih zajmova dostigao nivo od 18,4 odsto.

– I dalje postoji raskorak između privrede i stanovništva. Odnosno, oko 22 odsto privrednika ima problema sa vraćanjem zajmova, dok je osam odsto stanovništva u docnji – naveo je Šoškić.

A da li će se problematični zajmovi smanjiti u najvećoj meri, zavisiće od toga da li će ekonomska aktivnost u narednom periodu početi da raste, kao i šta će doprinositi tom rastu.

Povodom sve glasnijih zahteva privrednika, ali i jednog dela predstavnika vlasti, da se smanjenjem obavezne rezerve oslobodi novac za privredu, guverner je istakao kako NBS ne želi da podstiče finansiranje koje stvara valutne rizike i koje korisnike kredita može da dovede u ozbiljne probleme. On podseća da je na dugoročne zajmove kao i na dinarske kredite obavezna rezerva smanjena.

A. Telesković