PROF. DR ŽARKO S. PAVIĆ

Kardiovaskularne bolesti predstavljaju prvi zdravstveni problem današnjice, što potvrđuju izveštaji o stanju zdravlja stanovništva na svetskom i evropskom nivou. Ukupan broj umrlih u Evropi 2005. godine bio je 9,6 miliona od čega se na obolele od srca i krvnih sudova odnosi pet miliona ili 52 odsto.

Smrtnost od bolesti koronarnih krvnih sudova se značajno razlikuje među zemljama evropskog regiona. Dok se u zapadnoj Evropi primećuje opadanje smrtnosti za 2,4 odsto godišnje, dotle je u zemljama istočne i jugoistočne Evrope evidentiran rast smrtnosti od kardiovaskularnih oboljenja za 0,8 do 2,4 odsto.

Danas se pouzdano zna da su glavni rizični faktori za nastanak koronarne bolesti: povišeni nivo holesterola, nedovoljna fizička aktivnost, pušenje, povišeni krvni pritisak i gojaznost. Velike evropske i američke studije dokazale su da se na smanjenje smrtnosti od koronarne bolesti najznačajnije utiče redukcijom upravo tih rizičnih faktora, u proseku za 50 do 55 odsto, dok sam medicinski tretman utiče od 20 do 25 odsto.

U zemljama gde je došlo do sistemskih promena stila života, kao što su zdrava ishrana, smanjenje pušenja i povećana fizička aktivnost, smrtnost od kardiovaskularnih oboljenja u periodu od 1970. do 2002. godine smanjena je za čak 70 odsto. To se pre svega odnosi na SAD, Kanadu, Australiju i Veliku Britaniju. Pa ipak, najveći uspeh postigla je Finska u kojoj je 1972. godine u regionu Severna Karelija započet prvi evropski, kardiovaskularni interventni program. Do danas je u toj regiji smrtnost smanjena za 82, a u celoj Finskoj za 75 odsto.

Srbija se danas nalazi pred odlukom da integriše sistem zdravstvene zaštite fuzionisanjem svih aktivnosti implementacije, kontrole i razvoja reformskih smernica u jedan efikasan i efektivan zdravstveni sistem. Tek tada će biti u mogućnosti da u celosti sprovede Evropski program prevencije kardiovaskularnih oboljenja – od poboljšanja uslova življenja do individualne svesnosti opšte populacije. Uloga strukovnih udruženja i Srpskog lekarskog društva, kao krovnog udruženja svih lekara i stomatologa Srbije, od krucijalnog je značaja. Bez dobro pripremljenih programa od eksperata, s jedne strane, i efikasnog sistema zdravstvenog prosvećivanja nacije, s druge strane, ne može da se očekuje značajnije smanjenje smrtnosti od kardiovaskularnih oboljenja. Alarmantan je podatak da je smrtnost od koronarne bolesti kod nas u 2005. godini bila dvostruko veća nego 1990. godine, što ukazuje na poguban uticaj sankcija, ratnih zbivanja i opšte duhovne dezorijentacije po zdravlje nacije.

Lekar
(Autor je predsednik Komisije za međunarodnu saradnju Srpskog lekarskog društva)