ПРОФ. ДР ЖАРКО С. ПАВИЋ

Кардиоваскуларне болести представљају први здравствени проблем данашњице, што потврђују извештаји о стању здравља становништва на светском и европском нивоу. Укупан број умрлих у Европи 2005. године био је 9,6 милиона од чега се на оболеле од срца и крвних судова односи пет милиона или 52 одсто.

Смртност од болести коронарних крвних судова се значајно разликује међу земљама европског региона. Док се у западној Европи примећује опадање смртности за 2,4 одсто годишње, дотле је у земљама источне и југоисточне Европе евидентиран раст смртности од кардиоваскуларних обољења за 0,8 до 2,4 одсто.

Данас се поуздано зна да су главни ризични фактори за настанак коронарне болести: повишени ниво холестерола, недовољна физичка активност, пушење, повишени крвни притисак и гојазност. Велике европске и америчке студије доказале су да се на смањење смртности од коронарне болести најзначајније утиче редукцијом управо тих ризичних фактора, у просеку за 50 до 55 одсто, док сам медицински третман утиче од 20 до 25 одсто.

У земљама где је дошло до системских промена стила живота, као што су здрава исхрана, смањење пушења и повећана физичка активност, смртност од кардиоваскуларних обољења у периоду од 1970. до 2002. године смањена је за чак 70 одсто. То се пре свега односи на САД, Канаду, Аустралију и Велику Британију. Па ипак, највећи успех постигла је Финска у којој је 1972. године у региону Северна Карелија започет први европски, кардиоваскуларни интервентни програм. До данас је у тој регији смртност смањена за 82, а у целој Финској за 75 одсто.

Србија се данас налази пред одлуком да интегрише систем здравствене заштите фузионисањем свих активности имплементације, контроле и развоја реформских смерница у један ефикасан и ефективан здравствени систем. Тек тада ће бити у могућности да у целости спроведе Европски програм превенције кардиоваскуларних обољења – од побољшања услова живљења до индивидуалне свесности опште популације. Улога струковних удружења и Српског лекарског друштва, као кровног удружења свих лекара и стоматолога Србије, од круцијалног је значаја. Без добро припремљених програма од експерата, с једне стране, и ефикасног система здравственог просвећивања нације, с друге стране, не може да се очекује значајније смањење смртности од кардиоваскуларних обољења. Алармантан је податак да је смртност од коронарне болести код нас у 2005. години била двоструко већа него 1990. године, што указује на погубан утицај санкција, ратних збивања и опште духовне дезоријентације по здравље нације.

Лекар
(Аутор је председник Комисије за међународну сарадњу Српског лекарског друштва)