Sjaj i tama na Park aveniji

Šta će biti sa luksuznim stanom na njujorškoj Petoj aveniji koji je nekada pripadao Stalnoj misiji Jugoslavije pri UN? Dogovor o sudbini 215 kvadratnih metara prostranog dupleksa koji već 19 godina trune trebalo bi da uskoro bude rešen u Sarajevu na skupu predstavnika Srbije, Hrvatske, Slovenije, BiH i Makedonije. Stan je zbog prestižne lokacije procenjen na 20 miliona dolara, a mediji tvrde i da ima kupca – slavnog holivudskog glumca Džeka Nikolsona. Zagrebački „Jutarnji list“ objavio je tim povodom tekst svoje saradnice iz Njujorka Jasmine Rajan.

U stan na jednoj od najpoželjnijih njujorških adresa, 730 Park Avenija, između 70. i 71. ulice, odlazila sam na samom početku sedamdesetih, za vreme boravka na stipendiji u SAD.

Jugoslovenski ambasador pri UN bio je tada Lazar Mojsov, koji je nedavno preminuo, a ja sam se družila s njegovom mlađom ćerkom, i ne pretpostavljajući da će to mesto na ekskluzivnom Aper Ist Sajdu jednog dana, zbog svoje zapuštenosti i nerešenog statusa, biti tema novinskih napisa.

Za razliku od srebrom i kobaltom ukrašenih vitrina trpezarije i slikama jugoslovenske moderne okićenih salona ogromne, svetle višespratne rezidencije ambasadora u Vašingtonu, ili stanova njujorških bogataša iz okoline u koje bih kojim slučajem imala priliku ući, taj mi se stan, iako velik i ne bez srebra i velikih persijskih tepiha, činio skromnijim. Ali izuzetno udobno namešten i topao.

Sve dok nisam ušla u impresivno veliko kupatilo na višem spratu i videla koliko je spavaćih soba do kojih se stiže lepim ovalnim stepeništem. Ona u kojoj sam odsela nije bila posebno velika i bila je jednostavno nameštena.

No, impresioniralo me društvo koje se onde skupljalo, a imala sam priliku da ga vidim iz kuta dečjih soba. Jednom je to bio ambasador Indije, koji je sa suprugom svratio kod porodice Mojsov na piće pre nego što su zajedno izašli na večeru, drugi put večera u samom stanu za nekoliko ambasadora, među kojima je, sećam se, bio i francuski. Bio je to i pokazatelj na kakvoj je ceni bila tadašnja Titova diplomatija.

Istražujući kako ući u taj stan, najpre sam pozvala Stalnu misiju Republike Srbije pri UN. Zamenik ambasadora Milan Milanović rekao mi je da oni koji održavaju zgradu dopuštaju ulazak samo ljudima iz misija bivših jugoslovenskih republika, koje su naslednice stana – Srbije, Hrvatske, Slovenije, BiH i Makedonije. Čak ni potencijalni kupci ne mogu ući, i to dok se stvar ne raščisti.

„Ponesite gumene čizme ako ćete ići“, rekao je naglasivši da je stan u izuzetno lošem stanju. Svuda je gusta prašina, a iz stana iznad više je puta curila voda pa smrdi na vlagu.

Prema njegovim rečima, srpska strana smatra da je stan podeljen još 2000. među pet potencijalnih naslednica (Crna Gora još je bila u državi sa Srbijom) po tablici MMF-a, tj. po kvoti učešća svake od bivših republika u saveznom budžetu, te da je Srbiji pripalo nešto više od 39 posto.

Potvrdio je da nema prepreka za dogovor oko brokera koji bi posredovao u njegovoj prodaji i podeli prihoda.