Svet u opasnoj zoni

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Svetska ekonomija je ušla u novu opasnu zonu i njeni glavni akteri – lideri SAD, Evrope i Japana – moraju da donesu teške odluke kako bi se izbegao najgori scenario, novi krug globalne recesije u okolnostima kada još nisu sanirane sve posledice prethodne.

Ovo je upozorenje Roberta Zelika, predsednika Svetske banke, jednog od najviših funkcionera svetskih finansija. Saopštio ga je u Vašingtonu, na predavanju koje je održao studentima univerziteta „Džordž Vašington”, čime je potvrdio ono što su pre njega govorili i drugi: da sadašnjim neizvesnostima, koje su trenutno najakutnije u Evropi, kumuju pre svega političke kalkulacije. „Isuviše dugo se okleva”, poručio je Zelik, „što je dovelo do toga da je sada preostalo samo nekoliko bolnih opcija.”

Ovo je na neki način i davanje intonacije uoči jesenjeg zasedanja Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, ovde u Vašingtonu, od 23. do 25. septembra, gde će u fokusu biti pre svega akutna dužnička kriza u evrozoni i fiskalne nevolje njene najugroženije članice – Grčke.

Pre toga poseban sastanak ovde će održati ministri finansija Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike – kako bi diskutovali kako da pomognu Evropi! Ako je nekome bio potreban dokaz da se promenio ne samo međunarodni politički poredak, nego i ekonomski, od ovog većeg nema.

U okolnostima kada su tradicionalne ekonomske sile na silaznoj putanji, ove „razvijajuće” ekonomije, uz Južnu Koreju i Indoneziju, doprinosiće sa više od polovine globalnom ekonomskom rastu do 2025. godine. Zelik je, između ostalog, podsetio da Kina već danas troši 50 odsto sveg cementa koji se proizvede u svetu.

Predsednik Svetske banke, inače bivši visoki funkcioner u vladi Džordža Buša, kritikovao je i sopstvenu zemlju, zbog toga što nije u stanju da se nosi sa rastućim budžetskim deficitom. Japan je pak ukoren zbog otpora strukturnim reformama svoje ekonomije koje bi je izvele na put dinamičnijeg rasta.

Seriji javnih poziva da se spreči bankrot Grčke, pre svega zbog lančane reakcije koju može da izazove u bankarskom sistemu Evrope (pa i Amerike), pridružio se i Timoti Gajtner, sekretar američkog Trežerija (Ministarstvo finansija), koji je pre dva dana konstatovao da je kriza u evrozoni pre svega kriza političkog odlučivanja.

U najnovijoj izjavi, datoj na jednoj konferenciji u Njujorku, nastojao je međutim da „spusti loptu” i smiri nervozu berzanskih investitora, ocenom da „nema šansi” da glavne zemlje Evrope dozvole da njihove vodeće finansijske institucije dožive sudbinu „Braće Liman”, finansijske kuće sa Volstrita čiji je kolaps 2008. bio okidač za tadašnju finansijsku krizu.

Gajtner je poslednjih nedelja veoma angažovan u evropskim poslovima: samo pet dana otkako se vratio sa sastanka ministara finansija i guvernera centralnih banaka Grupe 7 u Marselju, juče je otputovao za Vroclav u Poljskoj, ovoga puta na sastanak sa kolegama iz svih 27 članica EU.

Pažnja sa kojom se u Vašingtonu prate zbivanja na drugoj strani Atlantika razumljiva je ako se ima u vidu da je prošle godine u Evropu otišlo 27 odsto od ukupnog američkog izvoza vrednog 492 milijarde dolara. U ovom bilansu pri tom nije učinak američkih multinacionalnih kompanija koje su registrovane u EU, a čiji je obrt 2010. tamo bio čak 2,75 biliona.

Prema analizi MMF-a, evropska finansijska kriza bi rast američke ekonomije skresala za 0,7 odsto, što je velika suma ako se uzme u obzir da je njen rast u prvoj polovini ove godine iznosio samo 1,8 odsto.

M. Mišić