Obama udara na milionere

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – U nastojanjima da povrati političku inicijativu, predsednik Obama je nagovestio da će od Kongresa tražiti da poveća stope za oporezivanje najbogatijih sugrađana, američkih milionera. To će biti jedan od glavnih elemenata u njegovom današnjem obraćanju naciji i jedna od mera za smanjivanje budžetskog deficita.

Kako je unapred najavljeno, Obama želi da uvede takozvano „Bafetovo pravilo“, koristeći prošlomesečni autorski teksta Vorane Bafeta, posle Bila Gejtsa najbogatijeg Amerikanca, u „Njujork tajmsu“, u kojem je državu pozvao „da ne tetoši bogataše“, i izneo da porez plaća po nižoj stopi nego njegova sekretarica.

Obamin predlog treba da spreči upravo to: da oni koji godišnje zarađuju milion dolara pa naviše, ne koriste više sadašnju rupu u poreskim zakonima, koja im omogućava da prihode prijavljuju kao kapitalnu dobit, oporezivanu skoro duplo manje od plata.

Na ovaj način se na scenu vraća stara ideja o pravednijem raspoređivanju tereta u kriznim vremenima. Obama je, još od stupanja na dužnost, nastojao da isposluje ukidanje poreskih olakšica za porodice koje prihoduju više od 250.000 dolara godišnje (20.800 mesečno), uvedenih u prvom mandatu predsednika Džordža Buša, ali u tome nije uspeo zbog energičnog protivljenja opozicije u Kongresu.

Očekuje se zato da će i novi predlog biti povod za novu rundu sukoba sa republikancima, za koje je svako povećanje poreza „crvena linija“ preko koje ne žele da pređu. U nedavno vođenoj bici za podizanje limita za zaduživanje vlade, okončanoj krajem jula, Obama je bio taj koji je morao da popusti, čime je izbegnuto da SAD prvi put u istoriji proglase bankrot.

Nije međutim izbegnuto snižavanje američkog kreditnog rejtinga koje je usledilo, po prvi put u njenoj istoriji.

Džon Bejner, predsedavajući Predstavničkog doma, u kojem republikanci imaju većinu, već je izjavio da povećanje poreza „ne dolazi u obzir“. Demokrate doduše imaju tesnu većinu u Senatu, ali za svaku promenu zakona potrebna je saglasnost oba kongresna doma, pa je bi zato Obamina inicijativa mogla da bude mrtvorođena.

Republikanci, očigledni zaštitnici bogatih Amerikanaca koji su im izborna baza, protivljenje većim porezima obrazlažu uverenjem da će to da destimuliše investiranje i u krajnjem ishodu nanese štetu ekonomiji.

Sve ovo ne znači da Obamin predlog nema upotrebnu političku vrednost, s obzirom na intenziviranje kampanje za predsedničke i kongresne izbore u novembru iduće godine. Populistički potezi, poput ovog, imaju za cilj i da povuku jasnu liniju između konzervativaca i liberala, a Obami je neophodno da iz defanzive u kojoj je već dugo, pređe u političku ofanzivu.