Haljine iz izgubljenih vremena

Obučena u predivan plavi fistan ispod kojeg se nazirala košulja koju je skroz prekrivala preko grudi prekrštena marama, sa bisernim tepelukom na kapi i zaogrnuta crvenom plišanom libadom sa bogatim zlatovezom, spremala se kćerka bogatog beogradskog trgovca na čajanku sredinom 19. veka. Oko vrata je nosila skupoceni lanac stavljajući do znanja koliko bogatstvo njen otac poseduje. Oko tepeluka je bio bareš na kojem nije bilo ni prstena ni grane što je mladoj gospodi bio jasan signal da je gospođica iz ugledne porodice – neudata.

Vek i po kasnije, studenti Fakulteta primenjenih umetnosti (FPU) krenuli su, poput kostimografa u holivudskom istorijskom spektaklu, u potragu za izgubljenim vremenom čiji se ostaci još uvek čuvaju u depou Etnografskog muzeja u Beogradu. Bezmalo 18 meseci radili su na rekonstrukciji ženskog građanskog kostima 19. veka. Izučavali su kroj, način na koji je kostim ukrašavan, upućivali se u tajne veza…

– Krenuli smo od likovnih izvora. Studenti su sami šili, vezli. Naravno, uz saradnju krojača saradnika Ateljea scenskih kostima Gordane Abramović. U radionici Ateljea kostim je i izveden – priča docent Maja Studen-Petrović neposredno pred izložbu nostalgično nazvanu „Ostaci vremena” koja je otvorena u maloj galeriji Ulupudusa.

Prema njenoj priči, srpski građanski kostim 19. veka nastao je spontano. Negde do 1850. bio je pod levantskim uticajem, uticajem turskog načina odevanja, ali su se polako forme haljina prilagođavale modi zapadnog tipa.

– Već tada poprima oblike silueta zapadnog kostima. Naravno, modu su pratile mlađe žene. Krajem veka i tepeluk, ukrasi na kapici, i libada, gornji ženski haljetak proširen do struka, napred otvoren i sa dugim, zvonastim rukavima, ostaju kao obeležje srpskog građanskog kostima ali uz obeležje evropskog modela – objašnjava Maja Studen-Petrović.

Libada se menjala i prilagođavala evropskom kroju. Stezala se i iz ravno ukrojenih delova dobijala zaobljene ivice, uglavljene rukave.

– Bila su to sitna i vrlo spora pomeranja. Svi ovi kostimi imali su specifičnost: bila je to osoba koja ih je nosila i njima nastojala da pokaže svoje bogatstvo. Kostime su pravile terzije, zanatlije koje su izrađivale odeću od skupocenih materijala za bogate trgovce, činovnike i, naravno, vladajuću klasu. Jasno, bio je tu i zlatovez.

Izložba „Ostaci vremena” u čijoj realizaciji su učestvovali i profesori Branimir Karanović i Mitar Trninić, kao i docent Vladimir Tatarević iz Ateljea fotografija sa FPU, jedna je od pet studentskih i profesorskih izložbi koje su zakazane za kraj meseca. Zajednička im je tema: Kultura odevanja između Istoka i Zapada.

S. Čikarić