Ka­kav će biti ru­ski od­go­vor

Ako između Moskve i Vašingtona do sredine sledeće godine ne dođe do sporazuma o američkom „antiraketnom štitu“ u Evropi, Rusija će nesumnjivo pribeći protivmerama, odnosno asimetričnim potezima koji će neutralisati američki „štit“. Pre svega, Rusija će nastaviti ubrzanu izgradnju novih strateških nuklearnih podmornica, opremljenih novom generacijom projektila „bulava“ interkontinentalnog dometa, a te podmornice biće raspoređene blizu američkih obala. Kao meru odgovora u Evropi, Moskva će u područje Kalinjingrada rasporediti veći broj taktičkih balističkih raketa tipa „is-kander“, a te projektile može, u krajnjem slučaju, da bazira i u Pridnjestrovlju. Ameri-kanci su sve to imali u vidu, pa su u bazi Morong u Poljskoj, oko 60 km zapadno od Kali-njingrada, već predvideli instaliranje američkog PVO sistema „patriot“.

Rusija će povećati tempo proizvodnje strateških raketnih sistema „topolj“ i „jars“, pri čemu je „jars“ mobilan raketni sistem dometa 11.000 km, može da menja trajektoriju leta, i nosi više nezavisno usmerenih nuklearnih bojevih glava. Ta dva projektila teoretski su u stanju da probiju američki „antiraketni štit“.

Nije isključeno da Rusija ne izađe iz ugovora START-3, ili da se ne okrene i ponovnoj proizvodnji čuvenih raketa srednjeg dometa SS-20 koje su početkom osamdesetih godina bile uzročnik velike raketne krize i u Evropi. Ti su projektili ugovorom između SSSR-a i SAD izbačeni iz arsenala, kao i američki „peršing-2“, ali kako su SAD jed-nostrano izašle iz ugovora o ABM iz 1972. godine, Rusija bi mogla da se vrati i raketa-ma SS-20. U to vreme, početkom osamdesetih godina u Evropi je bila omiljena krilatica „bolje crven nego mrtav“. Naravno, ta su vremena prošla, a nove krilatice još nema...