Ка­кав ће бити ру­ски од­го­вор

Ако између Москве и Вашингтона до средине следеће године не дође до споразума о америчком „антиракетном штиту“ у Европи, Русија ће несумњиво прибећи противмерама, односно асиметричним потезима који ће неутралисати амерички „штит“. Пре свега, Русија ће наставити убрзану изградњу нових стратешких нуклеарних подморница, опремљених новом генерацијом пројектила „булава“ интерконтиненталног домета, а те подморнице биће распоређене близу америчких обала. Као меру одговора у Европи, Москва ће у подручје Калињинграда распоредити већи број тактичких балистичких ракета типа „ис-кандер“, а те пројектиле може, у крајњем случају, да базира и у Придњестровљу. Амери-канци су све то имали у виду, па су у бази Моронг у Пољској, око 60 км западно од Кали-њинграда, већ предвидели инсталирање америчког ПВО система „патриот“.

Русија ће повећати темпо производње стратешких ракетних система „топољ“ и „јарс“, при чему је „јарс“ мобилан ракетни систем домета 11.000 км, може да мења трајекторију лета, и носи више независно усмерених нуклеарних бојевих глава. Та два пројектила теоретски су у стању да пробију амерички „антиракетни штит“.

Није искључено да Русија не изађе из уговора СТАРТ-3, или да се не окрене и поновној производњи чувених ракета средњег домета СС-20 које су почетком осамдесетих година биле узрочник велике ракетне кризе и у Европи. Ти су пројектили уговором између СССР-а и САД избачени из арсенала, као и амерички „першинг-2“, али како су САД јед-нострано изашле из уговора о АБМ из 1972. године, Русија би могла да се врати и ракета-ма СС-20. У то време, почетком осамдесетих година у Европи је била омиљена крилатица „боље црвен него мртав“. Наравно, та су времена прошла, а нове крилатице још нема...