Odlazak legende izvorne muzike

Posle duge i teške bolesti, u 75. godini, preminula je legenda srpske izvorne i narodne muzike Vasilija Radojčić.

Nekadašnja studentkinja francuskog jezika karijeru je započela šezdesetih godina 20. veka, a zahvaljujući izuzetnoj interpretaciji i glasu punom emocija njene pesme postale su evergrin. I danas se pevaju baš po njoj prepoznatljive pesme: „Mito, bekrijo”, „Ajde, Jano, kolo da igramo”, „Za rođendan tebi, sine”, „Dimitrijo, sine Mitre”…

Za pevačicu koja je ostavila neizbrisiv trag u srpskoj muzici govorili su da je u Srbiji uvek bila u senci, dok je u inostranstvu dizala publiku na noge.

Tako su jednom prilikom naši iseljenici u Njujorku za Dan republike 1980. iznajmili veliki restoran kako bi bila ugošćena Vasilija Radojčić. Karte su bile razgrabljene, stolovi danima unapred rezervisani, a uoči koncerta pred ulazom u restoran okupila se masa tadašnjih Jugoslovena da dočekaju gošću. Automobili sa muzičarima pristizali su, ali ni u jednom od njih nije bilo Vasilije. Obožavaoci su uzalud pogledima tražili visoku i kršnu pevačicu, ali takve među muzičarima – nije bilo. Nastala je uzbuna, naši iseljenici su se uplašili da će koncert biti otkazan. Vasilija je, ipak, stigla. Kao i mnogo puta ranije kada je koncerte držala našima po svetu, nisu je prepoznali jer nisu očekivali takvu Vasiliju.

„Ja sam omalena žena, ali moji obožavaoci, slušajući moje pesme i gledajući fotografije u časopisima i na reklamnim panoima, misle da sam ogromna, sa grudima neke operske dive. Tako je bilo i u Njujorku. Stigla sam sa muzičarima, nosila sam dva kofera, ali sam ljudima ličila na devojčicu”, pričala je kasnije pevačica.

Tokom pet decenija karijere nikada nije zapevala u kafani niti na svadbama jer, kako je pričala, njene pesme nisu bile za šatru i lupanje čaša. Potajno se nadala da će jednom snimiti i francuske šansone, ali san joj se nije ostvario. Da je mogla da se vrati u prošlost, priznala je jednom prilikom, opet bi bila pevačica ali bi karijeru gradila malo drugačije.

Komemoracija povodom smrti Vasilije Radojčić biće održana danas u 10 sati u Maloj sali Doma sindikata a kremacija na Novom groblju u 12 sati.

S. Č.

-----------------------------------------------------------

Od prvaka do majstora

Vasilija Radojčić je učestvovala na mnogim muzičkim svečanostima i festivalima, pa tako i na Bemusu 1979, a dobitnik je i majstorskog pisma za životno delo, u Nišu decembra 2004. godine. Priznanje koje dodeljuje Udruženje zanatlija u okviru manifestacije „Umetnici, zanatlije za niške meraklije” Vasilija je duhovito prokomentarisala rečima: „Različito su me do sada nazivali – doajenom i prvakom, ali nikada majstorom”.