Guverner: Ne smemo više da se zadužujemo

Državni dug Srbije poslednjih godina raste i dostigao je granicu koju ne bi smeo da pređe, upozorio je juče guverner Dejan Šoškić učestvujući na Rajfajzenovoj poslovnoj konferenciji. Komentarišući najnovije zaduživanje od milijardu dolara prodajom obveznica na međunarodnom tržištu, prvi čovek centralne banke nije sporio da to jeste uspeh za Srbiju.

– Prvi put izdajemo takve hartije od vrednosti i to na 10 godina, a o poverenju investitora rečito govori podatak da je tražnja bila dva puta veća od ponude – kazao je guverner i odmah zatim upozorio da Srbija ubuduće mora da vodi računa kako se zadužuje, jer je dostigla granicu posle koje će morati da povećava rast privrede ukoliko želi ponovo da pozajmljuje novac u inostranstvu.

Zakonom o budžetskom sistemu, inače, definisano je da državni dug ne može da pređe nivo od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno svega onoga što kao privreda stvorimo za godinu dana. Prema podacima Ministarstva finansija učešće javnog duga u BDP-u na kraju avgusta iznosilo je 41,7 odsto.

Međutim, Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, izračunao je da će najnovije zaduživanje države, izdavanjem evroobveznica na međunarodnom tržištu, povećati javni dug na 43,5 odsto BDP-a. Time će se Srbija približiti gornjoj granici od zakonom dozvoljenih 45 procenata.

– Veoma je važno da održivost javnog duga prati održivi rast privrede i ukoliko se to ne uskladi, javni dug će premašiti dozvoljenu granicu – kazao je Petrović.

Fiskalnim pravilima koja su uneta u Zakon o budžetskom sistemu su, osim nivoa do kog država može da se zadužuje, uneta i neka ograničenja potrošnje, pa se tako predviđa da se u narednih nekoliko godina minus u državnoj kasi smanji na jedan odsto.

– Deficit budžeta u 2012. godini će biti snižen u odnosu na ovu godinu i usklađen sa fiskalnim pravilima – rekao je Petrović novinarima u pauzi konferencije.

Kasnije, međutim, dok je učestvovao na panelu, profesor Petrović je iz publike dobio drugačije pitanje. Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke, upozorivši da evropske zemlje menjaju procenu privrednog rasta za sledeću godinu, pitao je šta će se dogoditi ukoliko dogodine ekonomski rast u Srbiji bude niži od tri odsto i ukoliko budemo bili svedoci tromog oporavka. Inače, prvobitno je bilo planirano da ekonomska aktivnostdogodine poraste za četiri odsto.

– Ukoliko stopa rasta ipak bude tri odsto, Srbija bi u skladu sa zakonom, mogla dogodine da dozvoli i nešto veći fiskalni deficit. Međutim, ukoliko u narednih nekoliko godina budemo svedoci tromog oporavka, onda to sebi nećemo moći da priuštimo, već će potrošnja morati značajnije da se smanjuje, kako javni dug ne bi prešao zakonom dozvoljene okvire – objasnio je Petrović.

Ministar ekonomije Nebojša Ćirić smatra da budžetski deficit treba finansirati dugoročnim, a ne kratkoročnim zaduživanjem. Zato je i naglasio da izdavanje dugoročnih hartija od vrednosti na međunarodnom tržištu ne predstavlja uvod u grčki scenario u našoj zemlji.

– Krizni scenario poput onog u Grčkoj podrazumeva nemogućnost države da vraća dugove, što sa Srbijom nije slučaj. Mi smo jedna od retkih zemalja koja je u uslovima ekonomske krize poboljšavala kreditni rejting dva puta – smatra ministar ekonomije.

Privrednici, sa druge strane ne misle da država tako čvrsto treba da se drži zakonskih ograničenja kada je o visini javnog duga reč. Tako, na primer, Toplica Spasojević, vlasnik ITM grupe, predlaže da se dozvoljena granica državnog zaduživanja poveća. To vidi kao jedan od načina da se pospeši ekonomski oporavak.

– Postavljeni nivo od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda je jako nizak – kaže Spasojević i dodaje da država mora da poveća kapitalna ulaganja.

Na pitanje da li mu iskustvo pokazuje da se novac od zaduživanja u te svrhe i koristi, naš sagovornik kaže:

– Iskustvo, nažalost, pokazuje drugačije, ali trebalo bi na neki način usloviti da je povećanje nivoa javnog duga moguće jedino ukoliko će se taj novac koristiti za kapitalne investicije.

Da je državnim ulaganjima moguće podstaći privatne investicije smatra i Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji. Učestvujući na panelu o efektima monetarne politike on je podsetio kako rebalansom, odnosno prekrajanjem državne kase novac namenjen kapitalnim ulaganjima vrlo često ode u tekuću potrošnju, odnosno za plate i penzije.

----------------------------------------------------------------

Jednocifrena inflacija

Inflacija će do kraja godine biti jednocifrena, uveren je guverner Dejan Šoškić. Dodaje i da očekuje da u prvih šest meseci sledeće godine rast cena ne pređe pet odsto. Iako su ove godine inflaciji najviše kumovala poskupljenja cene hrane, guverner dogodine ne očekuje takav scenario. Isto misli i Miodrag Kostić, vlasnik MK Komerca. Cene hrane u Srbiji će padati po stopi od 10 odsto što će bitno uticati na smanjenje inflacije, procenjuje on.