Nedelja, 23.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
IZ STARIH RIZNICA

Čija je „bibernica”

Revolver kojim je 29. maja 1868. ubijen knez Mihailo Obrenović dok je šetao Košutnjakom sačuvan je u Istorijskom muzeju Srbije, ali je pogibeljni metak izgubljen, pa se ne zna kojem atentatoru je oružje pripadalo
Литографија која приказује убиство кнеза Михаила у Кошутњаку

U Istorijskom muzeju Srbije, kao jedna od najvećih dragocenosti, čuva se „revolver kojim je ubijen knez Mihailo Obrenović, 1823–1868”. Reč je o luksuznoj četvorocevnoj „bibernici” belgijske proizvodnje, sistema Marijet, kalibra 9,2 milimetra. U suštini, to je oružje sa četiri cevi koje su se okretale povlačenjem obarača. Kako se puni direktno u cev sa prednje strane, Marijetova konstrukcija se ne bi mogla nazvati pravim revolverom; upravo zbog specifičnog izgleda, bila je i popularna pod nazivom „bibernica”. Primerak iz Istorijskog muzeja je luksuzne izrade, sa damasciranim cevima, ukrašen cizeliranim cvetnim motivima i zlatnom žicom.

O atentatu na kneza Mihaila napisano je bezbroj studija i članaka. Eksponat iz Istorijskog muzeja je, međutim, u izvesnoj koliziji sa sačuvanom arhivskom građom, odnosno sa nalazima policijske istrage i zapisnicima sa suđenja ubicama.

Priča kaže da su knez Mihailo, Katarina i Anka Konstantinović, Tomanija Obrenović, knežev ađutant kapetan Svetozar Garašanin i sluga Mita Timarčević šetali 29. maja 1868. godine stazom iznad Hajdučke česme na Košutnjaku. Dobivši obaveštenje o njihovom nailasku, atentatori su zauzeli svoja mesta: Lazar Marić i Stanoje Rogić sa leve, a Kosta Radovanović sa desne strane staze. Kada je grupa izletnika naišla, Kosta Radovanović je izvukao revolver i prvi pucao u kneza, pogodivši ga u levu stranu grudi. U istom trenutku, na žrtvu su otvorila vatru i druga dva atentatora: jedan metak je Mihaila pogodio ispod desnog pazuha, drugi nešto niže, bliže desnoj plećki, dok se četvrto zrno zadržalo u kičmi, u sedmom grudnom pršljenu.

Nakon toga je Marić pucao u Anku Konstantinović i na mestu je ubio, a potom i u kapetana Garašanina. Na ađutanta, koji je pokušao da isuče sablju i zaštiti kneza, dva hica je ispalio i Rogić. Ranjen u desnu ruku, oficir nije bio u stanju da pruži dalji otpor. Konačno, Đoka Radovanović, koji je stajao nešto više, sprečavajući odstupnicu žrtvama, ranio je Katarinu i slugu Timarčevića.

Ubice su pohvatane u kratkom roku. Tokom istrage i na samom suđenju, koje je počelo 14. juna iste godine, utvrđeno je da je policija Marićevo oružje pronašla u šupljini drveta, u blizini mesta zločina: „revolver, zarđao ali sasvim nov, sa šest cevi, a svaka je bila prazna i imala je čaure”.

Marić, Kosta Radovanović i Rogić oružje su dobili od Paje Radovanovića, koji je godinu dana ranije dao bratu Đoki 180 forinti da u Austriji kupi ova tri revolvera. Oružje Koste Radovanovića pronađeno je u njegovom stanu, među rubljem, a revolver Stanoja Rogića – u fioci stola u njegovom domu. Konačno, Đoka Radovanović je odranije imao sopstveni revolver „na šest metaka”.

Iz rane Katarine Konstantinović lekari su izvadili cilindrično-šiljato zrno prečnika „četiri linije”. Kako je u Srbiji kao merna jedinica korišćena austrijska „linija” od 2,19 milimetara, to znači da je šestometno oružje Đoke Radovanovića bilo devet milimetara, iz čega se može zaključiti da su bar on i Lazar Marić imali šestometne revolvere sa dobošem, kalibra devet milimetara, koji su koristili municiju sa metalnim čaurama. Ovo ostragpuneće oružje je moglo biti samo sistema Lafoše – jedino ove vrste koje se u to vreme moglo nabaviti na slobodnom tržištu.

Postavlja se pitanje kome je pripadala do danas sačuvana „bibernica”. Ako se zna da su u kneza Mihaila pucali Kosta Radovanović, Lazar Marić i Stanoje Rogić, pri čemu je Marić imao šestometni revolver, oružje Marijetove konstrukcije moglo je pripadati Rogiću ili Kosti Radovanoviću. No, Kosta je, kao i Marić i Rogić, oružje dobio od Paje Radovanovića. Zašto bi Đoka za novac svoga brata kupio različito oružje u Austriji?

Osim toga, sačuvana „bibernica” je isuviše luksuzne izrade da bi bila nabavljena samo za jednokratnu upotrebu. Koliko se zna, Ministarstvo unutrašnjih dela je sav dokazni materijal, uključujući i „bibernicu”, 9. avgusta 1875. godine predao na čuvanje porodici Obrenović.

Italijanski dobrovoljac u ratu 1876, Đuzepe Barbanti-Brodano, 21. septembra te godine posetio je konak u Topčideru i tamo video izložen „kuršum oko koga je bila zgrušana krv, a koji je bio izvađen (iz tela Mihaila Obrenovića) upravo ovde (u Konaku) čim je bio ranjen”. Obdukciju su, naime, u ponoć 29. maja 1868. godine u Konaku radili dr Mašin i dr Kocel. Tek 1955. revolver iz koga je ubijen knez Mihailo, kao i platnena košulja, prsluk i ostali delovi odeće, kao i srebrna tabakera koje je knez nosio u trenutku pogibije, pripali su Narodnom muzeju. On ih je 1966. godine predao na čuvanje Istorijskom muzeju Srbije. Na žalost, zrno koje je izazvalo smrt, a koje bi dosta toga reklo o oružju ubice, nije sačuvano. Tako danas možemo samo pretpostaviti da je „bibernica” pripadala ili Kosti Radovanoviću ili Rogiću.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.