Ako država neće, društvo mora

Procene relevantnih domaćih i međunarodnih institucija i stručne javnosti ukazuju na to da zbog zloupotreba u oblasti javnih nabavki Srbija godišnje gubi više od 500 miliona evra. To je oko 20 odstou odnosu na ukupan iznos javnih nabavki na godišnjem nivou. Međutim, zbog mnogobrojnih razvijenih mehanizama zloupotreba u oblasti javnih nabavki i nerazvijenog sistema kontrole i nadzora, nemoguće je doći do preciznih podataka o stvarnom stepenu korupcije u javnim nabavkama u Srbiji.

Istraživanja Koalicije za nadzor javnih finansija na nedvosmislen način su potvrdila ozbiljne zloupotrebe u sferi javnih nabavki. Veb sajtovi u Ministarstvu prostornog planiranja i životne sredine i Ministarstvu trgovine i usluga koji su plaćeni neverovatnih 25.765 i 28.818 evra, zatim oglašavanje akcije „Očistimo Srbiju” na turniru „Serbija open” u Beogradu od 475.798 evra, softver Ministarstva poljoprivrede plaćen okomilion i sto hiljada evra, nepostojeća deponije u blizini Prokuplja za koju je Fond za zaštitu životne sredine Republike Srbije firmi ,,Alpina” A. S. A. platio više odmilion evra,a da radovi nisu ni započeti, samo su neki od svežih primera.

Ozbiljan sistem zaštite od korupcije podrazumeva, pre svega, dobar zakonodavni okvir, kadrovski i tehnički opremljene nezavisne institucije, profesionalno i nezavisno pravosuđe, snažan i delotvoran pritisak javnosti. Umesto toga, za Srbiju sukarakterističninedorečen i nekoherentan zakonodavni okvir, opstrukcija nezavisnih institucija od izvršne vlasti, neaktivno i sporo pravosuđe, nemoć obeshrabrene i konfuzne javnosti. Sve u svemu, država ne samo da nema adekvatan odgovor na ogroman i razarajući problem korupcije, već je injen inicijator, zaštitnik i sponzor, a društvo nema ozbiljan i artikulisan odgovor na korupcijske izazove.

Suština korupcije u javnim nabavkama jeu izbegavanju mehanizama koji obezbeđuju pravu konkurenciju u postupcima javnih nabavki. Takođe, i u razbijanjuvelikih nabavki na male, kadanaručioci sami biraju ponuđače, korišćenje pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva,gde šansu dobijaju samo privilegovani, izostanak interne i eksterne kontrole kvaliteta radova, dobara i usluga, neki su od najčešćih puteva zloupotreba u javnim nabavkama.

Kontrolom javnih nabavki najviše bi trebalo da se baviDržavna revizorska institucija. Međutim, ova institucija nema dovoljnekadrovske kapacitete da se ozbiljno bavi ovom oblašću. Ono što još više obeshrabruje jeste očigledan nedostatak volje i hrabrosti za ozbiljno suočavanje sa zloupotrebama. Pored Državne revizorske institucije, kontrolna ovlašćenja imaju i Uprava za javne nabavke i Budžetska inspekcija.

Inače, javne nabavke na lokalnom nivou su slične onim na nacionalnom. Razlikuju se jedino po količini novca koja se na njih troši. Sve ostalo je isto, uključujući i mehanizme korupcije i zloupotreba.

Da bi se sistem javnih nabavki bitno unapredio i smanjio prostor za zloupotrebe, potrebno je, pre svega, pooštriti kaznene odredbe Zakona o javnim nabavkama, ukinuti postupak javne nabavke male vrednosti i na taj način eliminisati jedan od najznačajnijih izvora korupcije, uvesti zakonsku obavezu za naručioce da za sve nabavke koje se obavljaju u pregovaračkom postupku zatraži prethodnu saglasnost Uprave za javne nabavke i stvoriti zakonsku mogućnost da uprava direktno izriče kaznene mere u prvom stepenu.

Unapređenje zakonskog okvira je, međutim,samo jedan važan ali nedovoljan korak za ozbiljnu borbu protiv korupcije. U odsustvu bilo kakve ozbiljne antikorupcijske akcije nadležnih institucija, teret odgovornosti prebačen je na društvo. Jer ako država neće, društvo mora. U ovom trenutku, najpreči zadatak društva je formiranje snažnog građanskog antikorupcijskog bloka i promovisanje nepristajanja na korupciju.Samo jasan, pošten i dosledan odgovor društva može dovesti do preokreta u borbi protiv korupcijske nemani koja proždire budućnost ove zemlje.

*Koalicija za nadzor javnih finansija