Vredni ljudi uvek dobro prođu

Kada je Alma Lucero Vargas Corana, studentkinja iz Meksika osvojila prvu nagradu za skulpturu na Međunarodnoj izložbi „Umetnost u minijaturi”, ove jeseni u Majdanpeku, najsrećniji je bio njen profesor Uroš Ušćebrka. Bila je to prilika da naš pedagog i umetnik, zajedno sa laureatkinjom, ali i direktorkom Državnog univerziteta istočnog dela Meksika, u državi Verakruz, doputuje u Majdanpek, a potom se susretne i sa kolegama beogradskog i novosadskog univerziteta i dogovori buduću saradnju. Kada je pre dvanaest godina beogradski vajar Uroš Ušćebrka zajedno sa suprugom i koleginicom Milenom Milošević otputovao u Meksiko, mislio je da će se tamo zadržati šest meseci , koliko je trajala njegova stipendija. A onda su se ukazale brojne prilike i dobri uslovi za rad ovog umetničkog para. Uroš je u Meksiku završio arhitektonsku restauraciju sa visokim prosekom, postao profesor na Univerzitetu u Verakruzu. Oko hiljadu skulptura, od raznih materijala, sa njegovim potpisom, izložene su u javnim prostorima Meksika ili su postale deo privatnih kolekcija. Uprkos svemu, čežnja za Srbijom i Beogradom doprinela je da Uroš počne da stvara osim skulptura i mostove saradnje između zemlje u kojoj se rodio i one gde živi.

–U Beogradu sam diplomirao vajarstvo na Fakultetu primenjenih umetnosti u klasi Miroljuba Stamenkovića, a imao sam sreće da u mojoj blizini bude i profesor Milun Vidić. Iako su mi u Meksiku širom otvorili vrata, dali mi posao na Univerzitetu i dobro me i dalje čuvaju, trudio sam se da budem u kontaktu sa Srbijom i uspevao sam da dovedem u Beograd Meksikance i pokažem im da smo mi i dobra i lepa zemlja – kaže Uroš Ušćebrka u razgovoru za „Politiku”.

Potom dodaje kako je prošlogodišnje učešće meksičkih studenata na internacionalnom konkursu „Umetnost u minijaturi”, koji je Majdanpek, tačnije organizacija „Majdan art” raspisala, bilo skromno. A ove godine je u konkurenciji bilo oko 400 radova umetnika iz 24 zemlje, a od toga je 60 dela pripadalo meksičkim studentima.

– Moje učešće u svemu što se dešavalo u Majdanpeku je bilo u svojstvu pedagoga, ove godine je 17 meksičkih studenata konkurisalo sa šezdesetak radova, a u Srbiju je doputovala samo Alma da primi nagradu za skulpturu i da se priključi radionici za dizajniranje nakita.

Uroš Ušćebrka, koji je u Beograd došao kao šef odseka za vajarstvo Fakulteta likovnih umetnosti na Univerzitetu Verakruza, zajedno sa direktorkom državnog univerziteta istočnog dela Meksika u državi Verakruz, pojašnjava da je ova institucija veličine kao beogradski i novosadski univerzitet zajedno. Ona ima oko 80.000 studenata i raspoređena je u pet velikih gradova sa ogromnom infrastrukturom.

– Univerzitet u Novom Sadu je čak najavio saradnju sa meksičkim univerzitetom koji će finansirati posetu novosadskih kolega. Ta lepa veza nadam se neće nikad biti prekinuta. Zahvalan sam Meksiku jer mogućnosti da tamo čovek stvara jesu velike. Oni imaju posebnu ljubav, poverenje i vezu sa Evropom i evropska kultura ih privlači.

U javnim prostorima se nalazi 30 mojih skulptura, a uopšteno govoreći uradio sam ih oko hiljadu, manjeg formata rasutih po celom Meksiku. Svake godine održim jednu samostalnu izložbu koja se obično rasproda. Ne želim da se obogatim, već hoću samo da radim.

Uroš i Milena ubuduće planiraju da putuju što više i da češće dolaze u Srbiju.

– Sve je u veri. Verujem da ljudi koji su vredni mogu uvek dobro da prođu. Šetam po svetu već 20 godina. Nigde nije perfektno, ali nije sve ni u parama, ima nečega i u ljubavi. Lepo živim u Meksiku, ali ne želim živ da se pokidami da se sve svedena trku za novcem, kaže Uroš Ušćebrka.