Recept za uspeh

Pre pet godina, bukvalno preko noći, naše odbojkašice su sa 30. mesta na svetskoj rang-listi stigle do trećeg. Na debiju na svetskim šampionatima 2006. u Japanu osvojile su bronzanu medalju i ostvarile jedan od najznačajnijih podviga našeg sporta uopšte.

Već naredne, 2007. godine igrale su u finalu Evropskog prvenstva i osvojile srebrnu medalju, 56 godina posle prvog evropskog trofeja osvojenog u Francuskoj. Na olimpijskim igrama su debitovale 2008. u Pekingu i stigle do četvrtfinala (deoba od 5. do 8. mesta), a prošle godine na Svetskom prvenstvu bile su osme i, iz današnje perspektive, nije teško zaključiti da je plaćen danak podmlađivanju državnog tima. Danas su odbojkašice Srbije šampionke Evrope – uspeh iz Japana nije bio „incident” već najava nastanka nove velesile u ženskoj odbojci.

Krajem devedestih godina odbojkaška organizacija je prihvatila predlog tadašnjeg (i sadašnjeg) predsednika Aleksandara Boričića za revitalizaciju ženske odbojke (muška reprezentacija je u to vreme već bila svetski hit), a prvi cilj bio je smešten u 2007. i pokušaj da se osvoji medalja na Evropskom prvenstvu.

Ostvarenje tog cilja iziskivalo je mnogo veća ulaganja u žensku odbojku, od klubova do saveza. U tome su prednjačili Crvena zvezda i Jedinstvo koji su skupo platili učešće u Ligi šampiona iako tada nisu mogli da računaju na značajnije rezultate zbog mladosti i neiskustva igračica. Te juniorke su brzo stasavale i počele da na juniorskim šampionatima Starog kontinenta osvajaju trofeje, a prvi seniorski trofej osvojile su godinu dana pre roka i nije bio evropski, nego svetski.

Odbojkaški savez SRJ, pa SCG i, napokon Srbije, istrajao je na svom putu, stabilna situacija u Savezu i maksimalno poverenje koje je imao i ima Zoran Terzić krunisani su pre dva dana u „Pioniru” najvrednijim evropskim trofejem, iako je to bio treći „špic forme” u ovoj sezoni. Prvi je doneo treći uzastopni trijumf u Evropskoj ligi, a drugi bronzu u debiju na Svetskom gran priju. Četvrti bi trebalo da donese plasman na Olimpijske igre u Londonu na Svetskom kupu.

Čestitke, komplimenti i hvalospevi odbojkašicama, stručnom štabu i Odbojkaškom savezu Srbije stižu ovih dana sa svih strana i to je prilika da se podsetimo da je naš sport imao još dva uspešna ženska državna tima, koja su u devedestim godinama gotovo nestala sa evropske i svetske sportske mape. Reč je o rukometašicama i košarkašicama, koje imaju tradiciju bogatiju od odbojkašica i na kojoj bi mogli da se postave temelji novih, budućih uspeha.

Rukometašice Jugoslavije, kojima su ogroman doprinos davale igračice iz Srbije a posebno iz Beograda „pitale” su se decenijama pri raspodeli medalja na svetskim šampionatima, a zatim i na olimpijskim igrama (ženski rukomet je na programu Igara od 1976).

Na svetskim prvenstvima naše rukometašice osvojile su sedam medalja – zlatnu 1973, srebrne 1965, 1971. i 1990, a bronzane 1957, 1982. i 2001. Na olimpijskim igrama 1980. osvojile su srebrnu medalju, 1984. zlatnu, a 1988. su zauzele četvrto mesto...

Nažalost u to vreme nije bilo evropskih prvenstava (od 1994), a u minuloj deceniji naše rukometašice igrale su na pet kontinentalnih šampionata i bile daleko od borbi za trofeje – 2000: sedmo mesto, 2002: šesto, 2004: 12; 2006: 14; 2008: 13, i 2010: 14.

Košarkašice Jugoslavije nikada nisu uspele da budu prvakinje Evrope, ni prvakinje sveta ni olimpijske šampionke, ali u vreme SFRJ to su mogle samo košarkašice SSSR i SAD. Na evropskim šampionatima plave su osvojile četiri srebrne medalje i dve bronzane od 1968. do 1991, na svetskim prvenstvima učestvovale su pet puta i zauzimale četvrto, dva puta šesto, jednom osmo i 1990. drugo mesto! Na olimpijskim igrama 1980. bile su bronzane, 1984. šeste, a 1988. vicešampionke...

Početkom novog veka stigle su ponovo na svetsku scenu i 2002. na svetskom prvenstvu zauzele 12. mesto, a 2009. sa Evropskog prvenstva otišle su kući posle tri poraza u grupi...

Teško je poverovati da su današnje devojčice u Srbiji mnogo talentovanije za odbojku nego za rukomet i košarku, a put koji je prešao Odbojkaški savez Srbije može rukometnim i košarkaškim radnicima da posluži kao početni recept. Naravno, njima će biti teže jer bi njime trebalo da krenu 15 godina kasnije...