Zagolicajmo maštu turista

Filmom „Beograd” želim da dočaram ne samo duh grada, već i kako je to biti Beograđanin koja je energija ljudi koji ga čine večno mladim – ističe reditelj Boris Malagurski,koji je završio snimanje dokumentarnog filma o našoj prestonici.

Mladi reditelj smatra da duh Beogradanije uvek lako prepoznati, da se mnogi zadrže na površnom utisku o našem glavnom gradu.

– Osetiti beogradsku dušu znači osetiti kako je to biti Beograđanin, što može svako ko to želi, bez obzira na to da li je rođen u Beogradu ili je u njemu stekaostalno prebivalište. Prosečan turista koji poseti prestonicu obično ne shvati suštinu grada i ljudi. On vidi turističke atrakcije, uveče izađe i ode sa mnoštvom fotografija koje doda u album slika sa putovanja – smatra reditelj,koji se nada da će se gledaoci filma, poput njega, zaljubiti u Beograd, a neki i odlučiti da ostanuu prestonici, što se i njemu, posle godina života u inostranstvu,desilo.

– Želim da delić te ljubavi prenesem i na gledaoce. Beograd je u svojoj istoriji uništen oko 40 puta, ali je posle svakog razaranja ponovo izgrađen. To je dokaz neverovatne ljubavi Beograđana prema svom gradu – kaže Malagurski,koji nije hteo da se fokusira na saobraćaj u gradu, loš kvalitet vazduha i ostale probleme s kojima se bore svi gradovi sveta.

– U svakoj ljubavi može da se nađe milion mana, ali ljubav i dalje postoji i ima svoje ključne razloge. Do sada smo mnogo slušali šta ne valja u Beogradu i sve te konstruktivne kritike jesu neophodne za ostvarenje boljeg životnog standarda, ali se moj film bavi drugim aspektima. Srbiju od drugih država izdvaja raznolikost. Beograd je oličenje te raznolikosti, jer neki građani slušaju trubu, neki tehno, neki i jedno i drugo, ali raznolikost je šira od muzičkog ukusa – uveren je autor koji dodaje da „način života na ovim prostorima nije lako opisati”, ali će zato dočarati ritam života u Beogradu koji nema jedan zvuk, već bezbroj.

– Želim da stranci u filmu vide ono što ne mogu da dožive za nekoliko dana koliko borave u gradu. Želim da se upoznaju sa kulturom i tradicijom,dublje od toga da samo probaju burek ili ćevape i slušaju našu muziku. Hoću da znaju zašto je bitna zgrada koju fotografišu, ali ne da to bude dosadna priča iz udžbenika. Ako shvate suštinu načina na koji je oblikovan današnji Beograd, biće mnogo lakše objasniti kako uspevamo da stvorimo atmosferu najboljeg provoda na svetu, što je ozvaničio i najveći izdavač turističkih vodiča na svetu „Lonely planet” – ukazuje reditelj,koji prilikom priprema filma nije naišao na finansijsku podršku domaćih i gradskih institucija, već dijaspore.

– Da nema dijaspore, ne bi bilo ni budžeta za ovaj film. Turisti neće doći u Beograd ako se ne reklamiramo. Nisu turisti krivi što ne dolaze, već mi što ih ne privlačimo adekvatnim marketingom. Izgleda da to srpska dijaspora bolje shvata i zahvaljujući donacijama ljudi širom sveta, uspeo sam da završim snimanje filma – priča reditelj,koji smatra da svet žudi za nečim novim, a posle Londona i Pariza, Praga i Budimpešte, Beograd jeste novoi enigmatičnoodredištekojeima da ponudi nešto drugo.

– Postoje distributeri koji su veoma zainteresovani za film o Beogradu i spremni su da gaponude tržištu. Dokumentaracna engleskom jeziku namenjen je prvenstveno za prikazivanje na TV – najavljuje reditelj.

-----------------------------------------------------------

Prvi film pa – nagrada

Boris Malagurski je prvi svoj film „Kosovo: možeš li zamisliti?” snimio sa 19 godina.U njemu se bavi temom kršenja ljudskih prava Srba i ostalih koji nisu Albancina Kosovu i Metohiji, aosvojio je „Srebrnu palmu” na festivalu u Meksiku i priznanje za najbolji film na festivalu u Vankuveru. Film „Težina lanaca”, o umešanosti Zapada u unutrašnje prilikebivših republika SFRJ, prikazivan je u bioskopima u Kanadi, Australiji i Americi, a sutra će imati projekciju na najvećem festivalu nezavisnog filma posle Sandensa – Rejndesnu u Londonu.

– Trudim se da širim lepu reč o Srbiji i svemu što ima da ponudi, a zaista imamo mnogo toga što stranci žele da iskuse. Samo treba da im zagolicamo maštu, a oni će pohrliti da otkriju tajne koje čuvamo.

I. Aranđelović