Za sve je kriv Zvonko

Cela stvar me malo podseća na par koji je godinama živeo u lošem braku: Edita Tahiri i Borko Stefanović. Treba samo analizirati poglede koje oni razmenjuju. Već neko vreme oni se sastaju sa advokatom, Robertom Kuperom, da bi se dogovorili o razvodu i jedino pitanje na koje još treba naći odgovor glasi: kada i kako ćemo sve to reći deci. Zapravo, detalji razvoda se razrađuju, ali deci se sve to još uvek ne saopštava. Deca su, naravno, Srbi na severu Kosova. Šire tumačenje te brakorazvodne parnice dozvoljava i da smo, zapravo, deca svi mi. U političkom smislu. Jer, ako je Kosovo po Ustavu sastavni deo Srbije, onda su svi Albanci sa Kosova naši državljani, onda Edita i Borko razgovaraju sami sa sobom. A kada pregovarate sami sa sobom onda nikada ne morate da popustite, tako da vaše javno mnjenje nikada i nije iznenađeno.

No, ako Edita i Borko žele da budu što više odvojeni, onda je potrebno što više njihove međusobne saradnje, to je paradoks ove brakorazvodne parnice, odnosno mira. Novi ustupci, novi odnosi i nova politika. Ali kada sve to reći deci?

Naime, deca napadaju vojnike Kfora na administrativnim prelazima? Jer su ih na to nahuškali lokalni kriminalci koji na tom prostoru švercuju naftu i sve ostalo? Možda kriminalci plaćaju i narod da dežura na barikadama?Sve je moguće, čak i očita i spinovana zamena teza. Šta je uzrok, a šta su posledice? Je li po famoznom Ban Ki Munovom planu za Kosovo od šest tačaka bilo predviđeno da na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak nema carinika iz Prištine? Jeste, to lepo piše u tom dokumentu na temelju kojeg je na Kosovo i stigao Euleks. Da li su Euleks i Kfor, dovozeći prištinske carinike helikopterima na te prelaze, srušili taj plan? Jesu. Da li je država Srbija u nekoj ozbiljnijoj formi postavila to pitanje Ban Ki Munu, koji je autor tog plana? Nije. Zašto nije? Zašto se o tome ćuti? Ban Ki Munov plan od šest tačaka za Kosovo međunarodni je dokument, on treba da jača međunarodno pravo. Svako ko želi da vodi politiku mira mora da jača međunarodno pravo, ne sme da ga slabi time što ćutke prelazi preko njegovog očitog kršenja.

„U ratu na Kosovu, ratu protiv Jugoslavije 1999. godine NATO je odbacio sve svoje obaveze, nastupio je nasilno, bez neophodnog mandata UN, prekršio je međunarodno pravo”, izjavio je za list „Di velt” od 7. oktobra 1999. godine bivši nemački ministar Oskar Lafonten, koji je podneo ostavku 12 dana pre početka bombardovanja Jugoslavije.

Robert Šer u „Los Anđeles tajmsu” od 17. juna 1999. u tekstu pod naslovom „Šta sad?” piše „da je u odnosu na zahteve iz Rambujea NATO po Kumanovskom sporazumu odustao od zahteva da svoje trupe rasporedi po celoj teritoriji Jugoslavije, da je pristao na primat UN pri vođenju misije na Kosovu, i da je NATO pristao da suverenitet Srbije neće biti doveden u pitanje kasnijim referendumom o nezavisnosti, kako je to bilo predviđeno sporazumom iz Rambujea”. Šta smo posle videli u praksi? Kršenje međunarodnog prava od strane NATO-a. Ignorisanje tog kršenja od strane UN. Što sve pokazuje kako se kao država kotiramo u hladnoj računici realpolitike.

I sada odjednom za sve je kriv neki Zvonko Veselinović, koji je l’ te preko Jarinja i Brnjaka švercuje naftu? On je kriv za eksploziju nasilja, za kamenice po Kforovim vojnicima, bojevu municiju koju je Kfor ispalio na narod. Zvonko je, kako reče ministarka pravde gospođa Snežana Malović, kriv i „za neka krivična dela koja pogađaju celokupno društvo i mogu da utiču i na međunarodni položaj naše zemlje”. U redu, neka država uhapsi tog Zvonka, neka nadležni podnesu prijavu protiv Zvonka. Ali šta ćemo sa Ban Ki Munom i njegovim planom od šest tačaka? Ko će podneti prijavu protiv Ban Ki Muna što je dozvolio da propadne njegov plan, koji smo i mi kao država potpisali? Postoji krivično delo dovođenja u zabludu, Ban Ki Mun nas je svesno obmanuo. Zapravo je Ban Ki Mun obmanuo i Zvonka, jer je on valjda pomislio da i dalje može preko Jarinja sa svojom naftom bez carine. E, ne može,Zvonko, ne daju. I zbog Zvonka je propao Munov plan od šest tačaka.

Nekim našim političarima nije dugo trebalo da uspostave uzročno-posledičnu vezu između Zvonka i Muna, o čemu se govorilo na tajnoj sednici Odbora za bezbednost Skupštine Srbije. Spin doktori su lepo izabrali ko će da srpskoj naciji objavi epohalno otkriće, da otkrije državnu tajnu da je neko od naroda na barikadama u gužvanju ukrao nekom američkom vojniku pušku M-16. Jer to će uticati na međunarodni položaj naše zemlje, pošto dotična M-16 još nije vraćena. Jedna puška, malo kamenica, i ode Kosovo? A državna tajna? „Kak se zeme”, rekli bi Hrvati.

U globalnom svetu i u tržišnoj privredi, svaka vrednost može da se preobrati u robu, pa čak i razvod braka, odnosno mir na Kosovu. Naravno, pod uslovom da je cena prihvatljiva i Editi i Borku.