Lumperajka za društvo „Besna glista”

Pančevo – Nekoliko puta nedeljno u pančevačkoj kafani „Pelikan”, koja je ostala poznata jer je u njoj najradije, u vreme provedeno u Pančevu, boravio Zmaj Jovan Jovanović, zaseli bi članovi Društva „Prca”. Na stolu, kao znak da je stalno zauzet, stajala je zastavica na kojoj je pisalo „Omladinsko društvo ’Prca’”, a na njenoj poleđini poruka upućena ostalim gostima kafane: „Dalje od stola”. Imali su i himnu: „Digni, Kajo, kraj od šlingeraja”, a pevana je čim stigne prvo piće. Pančevački hroničar Giga Stojnov seća se u svojim zapisima da je, pre Prvog svetskog rata, u Pančevu bilo više ovakvih družina.

Omladinsko društvo „Bumbar” osnovao je advokat i istoričar Mihovil Tomandl. Rezidencija im je takođe bio „Pelikan”, a himna „Vesel’mo se, drugovi, pijmo rujna vina, ovaj život ne traje hiljadu godina”. Na stolu pod tapijom u „Pelikanu” je „zasedalo” i Društvo „Besna glista”, druženje bi počinjali himnom „Moj čardače, moj debeli hlade”, a na stolu im je vazda bila flaša ustajale vode sa živom pijavicom. Ništa manje atraktivno nije bilo ni Društvo trgovačke omladine, čiji su članovi dolazili na sastanke sa tamburama, a kao himnu usvojili su pesmu „Haj, čašu daj, vina daj...”

Kažu da je i Čika Jova Zmaj, koji je neko vreme ordinirao kao lekar u Pančevu, dolazio kod „Pelikana” i tu provodio sate. Njegova hodočašća poznatoj kafani prestala su posle smrti njegove žene Jevrosime, Ruže. Ostalo je o njemu više anegdota, a najpoznatija je verovatno ona koja pripoveda o opkladi pesnika i vlasnika kafane „Pelikan” Josifovića. Kažu, jednoga dana Zmaj reče vlasniku da mu je kafana odistinski lepa, ali, brate, niska, toliko da se u njoj ne možeš uspraviti. Josifović se ljutnu i odvrati da tako nešto ne može biti. Zmaj mu na to uzvrati tvrdnjom da će on dovesti prijatelja koji se ne može uspraviti u Josifovićevoj kafani. Gazda, iznerviran, obeća da će, ako tako bude, služiti besplatnu večeru za Zmaja i devet njegovih prijatelja, pride. Te večeri Zmaj dovede u kafanu varoškog arhivara, inače grbavca. Pančevo se danima treslo od smeha Čika Jovinoj dosetki, ali je namagarčeni vlasnik kafane održao reč i svojski častio pesnikovo društvo.

U vreme kada je u Pančevu Zmaj pokrenuo „Žižu”, grupa veselih Pančevaca, okupljena u Društvu „Dar-mar”, pokrenula je satirični list istog imena. U prvom broju stajala je napomena uredništva da će „Dar-mar” izlaziti „takoreći svakodnevno, a nedeljom i praznikom nekoliko puta”. Raspisan je i konkurs za glavnog urednika, a uslovi su bili: „Plate nema, a eventualne dugove koje list bude napravio imaće urednik da snosi”. Drugi broj se nije pojavio, jer nije pronađen entuzijasta tog kova. Ta okolnost, međutim, svedoči Giga Stojnov u svojim uspomenama, nije smetala članovima Društva da se i dalje okupljaju u kafani, kobajagi biraju tekstove za naredne brojeve i žučno se svađaju, uz muziku Cicvarića.

Teško da ćemo ikad saznati da li je to delo nekog šereta, tek 1889. godine u pančevačkom „Vesniku” pojavio se tekst o tome da je Pančevac Nikola Jovanović pronašao mašinu za pranje veša „prostu po konstrukciji i praktičnosti”. Koštala je 63 forinte ili 126 dinara. „Okretanje mašine ide vrlo lako, tako da je može i dete od 12 godina čitav dan, igrajući se, okretati”, kaže se u ovoj svojevrsnoj reklami za u to vreme nečuveno značajan pronalazak. Navodno, informaciju iz pančevačkih novina preneli su i neki inostrani listovi, ali, koliko se zna, Nikoli Jovanoviću nije pripala čast da bude svrstan u izumitelje sprave za pranje veša. Možda i zato što su ga sugrađani ogovarali da pokušava da im za nemale pare uvali „bure koje se okreće”.