Srbija nema konzulat u Mostaru

Od našeg specijalnog izveštača

Mostar – O Maloj Gospojini, u Bileći i Gacku, održani su Trinaesti Ćorovićevi susreti pisaca i istoričara. U Bileći je održan okrugli sto o književnom delu Dragoslava Mihailovića, a u Gacku skup istoričara na temu: „Hercegovina pod austro-ugarskom okupacijom 1878–1918”. Učesnici Ćorovićevih susreta posetili su manastir Žitomislić, koji je u poslednjem ratu porušen do temelja i potpuno obnovljen i Mostar. U Mostaru su, pored Stare crkve, održali „književni čas” i posetili, na pravoslavnom groblju, spomenike Alekse Šantića (oštećen tokom rata, nije obnovljen), Svetozara i Vladimira Ćorovića, kao i gradilište na kojem niče nova Saborna crkva. Na istom mestu, pre rata, bila je Saborna crkva, jedna od najvećih na Balkanu, posvećena Svetoj Trojici. U nedavnom ratu, potpuno je uništena.

S Radivojem Kruljem, parohom u Mostaru, razgovaramo o položaju Srba danas u Mostaru.

Vraćaju li se Srbi u Mostar, koliko ih ima, kako žive?

U Mostaru je pre poslednjeg rata živelo oko 30.000 Srba, danas nas ima oko 5.000. Problemi s kojima se suočavamo su višestruki, specifični i slojeviti, nije ih lako čak ni nabrojati. Recimo, Srbi koji su se vratili pre deset i više godina, traže posao i sredstva da obrađuju i proširuju svoja imanja. Oni koji su stalno bili u Mostaru, nezaposleni su i, možda, im je još teže, jer su u gradu, za razliku od onih koji imaju mogućnost da makar svojoj porodici obezbede osnovnu hranu. Najviše je onih koji još uvek čekaju obnovu svojih domova, a takvih je oko 2.000. Samo to dovoljno govori o ozbiljnosti situacije u kojoj se ti ljudi nalaze.

Na temeljima Saborne crkve, uništene do temelja, niče novi hram. Kada se planira završetak gradnje?

Saborna crkva, porušena je u leto 1992. Rušena je punih mesec dana, što govori o upornosti i mržnji rušitelja, a i o tome kakva je kao konstrukcija bila. Njenu obnovu smo počeli pre tri godine donatorskom večerom, pa je sledila izrada projektne dokumentacije, a intenzivni građevinski radovi su počeli prošle godine i trebalo bi da traju još dve-tri godine, a onda bi valjalo krenuti sa umetničkim radovima na enterijeru i uređenju partera crkve.

Srpska pravoslavna crkva imala je veliku imovinu u Mostaru. Da li joj je nešto od toga vraćeno?

Crkva i Srbi u Mostaru imali su, zaista, veliku imovinu. Tu imovinu oduzela im je komunistička vlast, neposredno posle Drugog svetskog rata, čime je doprinela stradanju naroda i sveštenstva od fašista. Veći deo imovine, oko 70 odsto, katoličkoj crkvi i islamskoj zajednici – gradske vlasti Mostara vratile su pre više od deset godina, a nama je vraćeno samo šest objekata, jedan pre dve godine, što je manje od pet odsto od ukupno oduzete imovine. To jasno govori u kakvom smo mi položaju u odnosu na druge verske zajednice u Mostaru.

U kakvim ste odnosima sa Banjalukom i Beogradom?

Naši odnosi s Banjalukom i Beogradom su odlični. Rukovodstva i ministre i iz Republike Srpske i Srbije odlično poznajemo i vrata su nam uvek otvorena. RS već pomaže obnovu Saborne crkve, očekujemo i pomoć iz Srbije. Ali, mislim da ni Banjaluka, ni Beograd ne koriste dovoljno, da tako kažem, resurse nas Srba koji živimo u Mostaru, našu srpsku kulturu, duhovnost, ekonomiju...

Možete li da pojasnite na šta konkretno mislite?

Pa, evo jednog konkretnog primera. U Mostaru, svoje konzulate imaju Hrvatska, Turska, SAD, Mađarska, Španija, Nemačka, Francuska... Srbija nema svoj konzulat, niti RS ima svoju kancelariju. Imam utisak da, kao narod, na stvari i događaje, uglavnom, reagujemo sa velikim zakašnjenjem. A mogli bi, i morali, da idemo u susret događajima.