„Lek” za srčane bolesti leži u prevenciji

Kardiovaskularne bolesti, posebno koronarna bolest i infarkt miokarda, predstavljaju vodeće uzroke smrtnosti u našoj zemlji, a prema nekim podacima godišnje na ovim prostorima kao posledica ovih oboljenja život izgubi oko 59.000 ljudi. Analiza Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” za 2010. godinu pokazuju da bolesti srca i krvnih sudova sve više pogađaju žene i da je smrtnost od ovih bolesti u ženskoj populaciji porasla za pet, a u muškoj za 0,2 odsto od 2002. godine. Žensku populaciju više zahvata i mortalitet od cerebrovaskularnih bolesti.

Prema rečima prof. dr Gorana Rađena, uglednog interniste-kardiologa i novog direktora Doma zdravlja „Jedro”, pacijente u  ordinacije kardiologa najčešće dovodi hipertenzija i neregulisani krvni pritisak. On u razgovoru za naš list kaže da je važno da stručnjaci reaguju na vreme i da pacijenta pregledaju u potpunosti, što podrazumeva kardiološki pregled, EKG i ultrazvuk srca, kao i utvrđivanje da li bolesnik ima promene na očnom dnu.

– Pacijent mora da se šalje i na pregled kod endokrinologa i nefrologa, a neophodno je da mu se urade i laboratorijske analize.

Srećan sam što radim u ustanovi gde pacijent za sat vremena može da obavi sve preglede, a znam da je nekad za to potrebno izdvojiti i šest meseci u nekim državnim ustanovama. Kada dobije analize, pacijent ima presek svog stanja u pogledu arterijske hipertenzije, zna se na šta bi trebalo da obrati pažnju, ali i kakvu bi terapiju u perspektivi trebalo da uzima, što je veoma važno. Bitan je interdisciplinarni pristup i saradnja više stručnjaka – objasnio je dr Rađen.

Faktori koji utiču na razvoj srčanih bolesti su višestruki, a najznačajniji su povišeni krvni pritisak, povišene vrednosti holesterola u krvi, šećerna bolest, prekomerna telesna težina, pušenje, fizička neaktivnost, stres, starenje i nasledna predispozicija.

– Ozbiljne zemlje koje se bave na pravi način ovom problematikom veliku pažnju posvećuju preventivi, trude se da urade sve da ne dođe do razvoja neke bolesti. Kod jedne grupe pacijenata će, uprkos prevenciji, doći do razvoja bolesti, ali kod većine ne, pa je zato važno obratiti pažnju na faktore rizika. Akcenat treba staviti na preventivu, što je mnogo jevtinije, bolje je sprečiti – nego lečiti – dodao je dr Rađen.

Doktor Rađen kaže da je jedan od njegovih uslova prilikom potpisivanja ugovora na mesto direktora DZ „Jedro” bio da i dalje može da radi sa pacijentima, kao i da mu je olakšavajuća okolnost to što ima lepu saradnju sa Darkom Jelićem, direktorom za razvoj u ovoj ustanovi, koji ima dobre ekonomske sposobnosti.

– Prijavio sam se na javnom konkursu za mesto prvog čoveka ovog doma zdravlja, ispunio sam sve uslove – i prošao sam. Uspeo sam da spojim posao lekara i posao direktora. Lepo je raditi u kući koja je opremljena najkvalitetnijom medicinskom opremom, sa stalno angažovanim iskusnim medicinskim timom koji čine vrhunski lekari i univerzitetski profesori sa dugogodišnjim iskustvom. Imamo organizovane sistematske preglede za građane, kojima su svi prezadovoljni. I stranci koji kod nas žive dolaze ovde da se leče, kao i oni koji su na proputovanju – dodao je dr Rađen.

Naš sagovornik naglašava da bi trebalo privatno i državno zdravstvo da bude izjednačeno kako je to predviđeno zakonom, kao i da pacijenti treba da imaju pravo da biraju hoće li se lečiti u privatnoj ili državnoj ustanovi.

D. Davidov-Kesar