Vatra uništava useve u Sremu

Sremska Mitrovica – U Sremu su se za poslednja tri meseca dogodila 744 poljska požara, izgorelo je više od 400 hektara kukuruza, gorele su i šikare, ali i železnički pragovi na prugama, a počinioci su ostajali anonimni. Vatrogasna brigada iz Sremske Mitrovice imala je pune ruke posla, a u pomoć su priskakali i vatrogasci iz drugih mesta.

Požari su obično izbijali na parcelama na kojima je ostala neuklonjena slama od pšenice i ječma, kukuruzovina posle berbe i sojina slama. Najčešće seljaci pale otpad posle žetve i berbe, kako bi im njiva bila što čistija za oranje i jesenju setvu, a kada se vatra nošena vetrom otme i „preskoči“ u tuđe kukuruze ili soju, oni beže sa njiva, jer je paljenje strnjišta zabranjeno, a predviđene su i kazne od 10.000 do 50.000 dinara za spaljivanje strnjike i drugog biljnog otpada na njivama.

Za požare u njivama seljaci optužuju one koji posle berbe kukuruza prikupljaju – pabirče klipovekukuruza koje je kombajn prosuo ili polomio. Istina, ove jeseni velik broj ljudi bavi se prikupljanjem pabiraka po njivama, ali je teško poverovati da su baš ovi skupljači krivi za požare. Uostalom, oni nemaju potrebu da pale njivu dok prikupljaju zaostale klipove.

– Morao sam brati pozelene kukuruze, da se slučajno ne desi da mi ko zapali njivu, jer je već gorelo u neposrednoj blizini – kaže Đorđe Bogić, poljoprivrednik iz Laćarka kod Sremske Mitrovice.

U Laćarku, zbog čestih požara, seljaci su formirali krizni štab i organizovano čuvaju njive. Ovo veliko selo ima i četiri poljočuvara, ali od njih do sada nije bilo velike koristi.

– Mi od poljočuvara do sada nismo imali neke koristi, pa moramo sami dežurati i čuvati svoje useve od požara i lopova – objašnjava Stevan Umetić iz Laćarka. – Moramo tako raditi dok se kukuruz ne obere, da nam požari ne nanose više štete.

U selu Jazak Borislav Grujić se slučajno našao na njivi kada je vetar doneo vatru na njegovo strnjište. Izgorela su 2,5 hektara strnjišta, sam je uspeo da zaustavi vatru da mu ne uhvati njivu kukuruza, ali su zato izgorela dva jutra semenskog kukuruza na susednoj parceli.

– Vetar je preko asfaltnog puta prebacio vatru koja je zapaljena na strnjištu. Za tren oka i moje strnjište je bilo zahvaćeno plamenom, međutim, odmah sam sve učinio da vatra ne dođe do kukuruza. Vatra je zahvatila komšijin semenski kukuruz i dok su vatrogasci stigli izgorela je njiva semenskog kukuruza Mome Delića, iz sela Voganj. Da su vatrogasci bili sporiji, bila bi to katastrofa – kaže Grujić.

U Odeljenju za vanredne situacije u Sremskoj Mitrovici, načelnik Stevan Pejić kaže da su od avgusta do sada vatrogasci u proseku intervenisali osam puta dnevno na poljskim požarima. Celo leto su na nogama svi vatrogasci, a angažovana je i sva tehnika.

– Uništili smo tehniku po atarskim putevima. U oktobru smo do danas imali 340 poljskih požara. Sve ljudstvo i oprema su angažovani na poljskim požarima. Štete su ogromne, sam podatak da je izgorelo oko 400 hektara neobranog kukuruza jasno govori kolike su štete. U inđijskoj opštini je paljena parcela strnjike pored pruge za Novi Sad, pa je vatra zahvatila šiblje pored pruge, a onda se prenela na prugu i zapalila pragove. Sreća je da nije bilo drugih požara, jer su vatrogasci i sva tehnika stalno angažovani na gašenju poljskih požara. Mi nismo ustanovili ko pali strnjište, mada smo stalno upozoravali domaćine da ne pale strnjišta i kukuruzni otpad posle berbe, ali ta praksa u Sremu traje godinama i bojim se da će se teško iskoreniti – kaže nam Pejić.

Štete od poljskih požara su ogromne, a tek koliko je biomase uništeno, koja je mogla poslužiti kao sirovina za proizvodnju peleta, ne može se ni proceniti. Međutim, poljskih požara već dogodine trebalo bi da bude manje, kada u Hrtkovcima proradi fabrika za proizvodnju peleta, kojoj će sirovina biti upravo slama, kukuruzovina i slama od soje. Možda će to biti prilika da i vatrogasci u letnjim i jesenjim mesecima predahnu.