Sanjam „Travničku hroniku”

Bar – Centralna ličnost 16. Međunarodnog TV festivala u Baru jeste glumac i reditelj Ljubiša Samardžić, što se može lako uočiti velikim poštovanjem Barana prema njemu, i kolega iz struke, koji uvek imaju još koju reč više da razmene sa popularnim autorom. A naš Smoki, srdačan kao i uvek, prebukiran dnevnim obavezama i intervjuima koje ne odbija iako mu nekada ne prijaju, otvarajući festival predao je grančicu čuvene barske masline umetničkoj direktorki Mariji Perović, koja ove godine predstavlja unapređeniji koncept festivala.

Ljubiša Samardžić u Baru predstavlja TV seriju i film „Miris kiše na Balkanu”, koja se pored RTS-a s uspehom prikazivala i na HRT-u.

– Film putuje na festivale u Melburn, Sidnej, Bert, Goju u Indiji, a početkom 2012. i u Atlantu. Od obilja materijala koji smo snimili sklopili smo filmsku trilogiju koja, nažalost, nema mogućnost da se prikazuje u celosti. To se jedino dogodilo na festivalu u Sopotu. Serija će biti otkupljena u mnogim zemljama Evrope, a pregovara se da bude otkupljena i prikazana i u Izraelu – najavljuje za naš list Samardžić koji smatra da je TV kvalitet izgubio bitku sa kvantitetom.

– Ako se brojnost TV serija koje se prikazuju u Srbiji ogleda, pre svega, u sitkomu koji nudi laku zabavu, ljubiće i lascivne priče koje pokreću najniže strasti, uzvišenost serije „Miris kiše na Balkanu” jeste u afirmaciji porodice. Služio sam se sredstvima objektivnosti i iskrenosti, a ta brojna jevrejska porodica pokreće svaku porodicu jer je uspela da odbrani integritet svoje dece i da stane iza izbora svake ćerke, bez obzira na to da li je tamo neki katolik, pravoslavac ili musliman – smatra producent i reditelj koji ne prestaje da sanja, priprema nove projekte.

– Sanjam da jednog dana ekranizujem „Travničku hroniku”, koja je, po meni, najznačajnije Andrićevo delo. Jer sve ono što je tako dobro opisano u tom romanu dešava nam se i danas, i mnogo govori o nama. Srbijom danas gmižu neznani i znani, kontrolišu ponašanje mnogih političara, i nude rešenja koja su neprihvatljiva – ukazuje Samardžić i ne krije:

– Svestan sam kada mi supruga Mira kaže da fiziologija čini svoje, ali smatram da još uvek imam energije da snimim nešto što bi tematski bilo neobično, a imalo bi obrise savremenosti i uzbudljivosti. „Travnička hronika” ima sve elemente dragocenog umetničkog dela: sve se dešava na jednom prostoru, to jeste priča iz epohe i 19. veka, ali ima toliko pameti i mudrosti, da neprestano razmišljam o kompleksnosti tog romana.

........

Porodica danas gubi smisao

– Harmonija, sklad i uzvišena životna simbioza, u ranijim vremenima, bili su najznačajniji. Porodica danas gubi smisao. Roditelji mnogo rade u velikim firmama nekih kapitalista koji postavljaju stroge uslove, i nemaju vremena da se posvete deci. Porodica je usmerena na borbu za egzistenciju, a deca su prepuštena bakama, obdaništu, ili možda ulici. Zbog toga je serija „Miris kiše na Balkanu” slikom romantičnog vremena iz prošlosti odjeknula u gledalištu, jer mogu da je gledaju i baba i deda i unuci – smatra Samardžić.