Сањам „Травничку хронику”

Бар – Централна личност 16. Међународног ТВ фестивала у Бару јесте глумац и редитељ Љубиша Самарџић, што се може лако уочити великим поштовањем Барана према њему, и колега из струке, који увек имају још коју реч више да размене са популарним аутором. А наш Смоки, срдачан као и увек, пребукиран дневним обавезама и интервјуима које не одбија иако му некада не пријају, отварајући фестивал предао је гранчицу чувене барске маслине уметничкој директорки Марији Перовић, која ове године представља унапређенији концепт фестивала.

Љубиша Самарџић у Бару представља ТВ серију и филм „Мирис кише на Балкану”, која се поред РТС-а с успехом приказивала и на ХРТ-у.

– Филм путује на фестивале у Мелбурн, Сиднеј, Берт, Гоју у Индији, а почетком 2012. и у Атланту. Од обиља материјала који смо снимили склопили смо филмску трилогију која, нажалост, нема могућност да се приказује у целости. То се једино догодило на фестивалу у Сопоту. Серија ће бити откупљена у многим земљама Европе, а преговара се да буде откупљена и приказана и у Израелу – најављује за наш лист Самарџић који сматра да је ТВ квалитет изгубио битку са квантитетом.

– Ако се бројност ТВ серија које се приказују у Србији огледа, пре свега, у ситкому који нуди лаку забаву, љубиће и ласцивне приче које покрећу најниже страсти, узвишеност серије „Мирис кише на Балкану” јесте у афирмацији породице. Служио сам се средствима објективности и искрености, а та бројна јеврејска породица покреће сваку породицу јер је успела да одбрани интегритет своје деце и да стане иза избора сваке ћерке, без обзира на то да ли је тамо неки католик, православац или муслиман – сматра продуцент и редитељ који не престаје да сања, припрема нове пројекте.

– Сањам да једног дана екранизујем „Травничку хронику”, која је, по мени, најзначајније Андрићево дело. Јер све оно што је тако добро описано у том роману дешава нам се и данас, и много говори о нама. Србијом данас гмижу незнани и знани, контролишу понашање многих политичара, и нуде решења која су неприхватљива – указује Самарџић и не крије:

– Свестан сам када ми супруга Мира каже да физиологија чини своје, али сматрам да још увек имам енергије да снимим нешто што би тематски било необично, а имало би обрисе савремености и узбудљивости. „Травничка хроника” има све елементе драгоценог уметничког дела: све се дешава на једном простору, то јесте прича из епохе и 19. века, али има толико памети и мудрости, да непрестано размишљам о комплексности тог романа.

........

Породица данас губи смисао

– Хармонија, склад и узвишена животна симбиоза, у ранијим временима, били су најзначајнији. Породица данас губи смисао. Родитељи много раде у великим фирмама неких капиталиста који постављају строге услове, и немају времена да се посвете деци. Породица је усмерена на борбу за егзистенцију, а деца су препуштена бакама, обданишту, или можда улици. Због тога је серија „Мирис кише на Балкану” сликом романтичног времена из прошлости одјекнула у гледалишту, јер могу да је гледају и баба и деда и унуци – сматра Самарџић.