Srpska umetnost u Regenzburgu

Miroslav Karić je jedan od najzaposlenijih istoričara umetnosti u Srbiji. Stalno je angažovan u Galeriji Remont, pi-ar je ovogodišnjeg Oktobarskog salona, piše tekstove za kataloge i monografije, organizuje izložbe...

Njegov poslednji veliki posao bila je autorska izložba predstavljanja srpske umetnosti na manifestaciji „Donumenta” u Regenzburgu koja traje do 5. novembra. „Donumenta” je godišnji događaj koji predstavlja i umetnost i kulturu zemalja Dunavskog regiona i održava se od 2003. godine.

Na izložbi srpske umetnosti učestvovali su: Aleksandar Dimitrijević, Aleksandrija Ajduković, Ana Adamović, „Belgrejd Ro”, Biljana Đurđević, Dorijan Kolundžija, Dubravka Sekulić, Dušica Dražić, Ivan Grubanov, Ivan Petrović, Jamesdin, Katarina Zdjelar, Mileta Prodanović, Milica Tomić, Nikola Džafo, Siniša Ilić, Slavimir Futro, Škart, Uroš Đurić, „Vakuumpak”, Vladimir Nikolić i Žolt Kovač.

– U izboru radova sam nastojao da obuhvatim što veći spektar tema kojima se naši umetnici bave, a koje i uz svu lokalnu obojenost suštinski ipak aktuelizuju pitanja i probleme sa kojima se suočavaju sva društva danas. Sa većinom izloženih radova domaća publika je upoznata, dok su pojedini umetnici predstavljeni sa novim produkcijama, poput Biljane Đurđević, Katarine Zdjelar, Dubravke Sekulić... Nije bilo zadate teme, nego se u istraživanju potencijalne koncepcije izložbe nametnula reč perspektiva, i to najpre u onom širem značenju „potencijala događaja, pravaca i smernica razvoja, budućnosti”. Učinila mi se važnom i u kontekstu problema sa kojima se Srbija danas suočava, ali i velike krize kroz koju prolazi globalni svet, a čije rešavanje zahteva mnogo više od mantričnih, praznih govora onih koji imaju moć i odlučuju.

Drugi važan moment u koncepciji jeste jedno od primarnih značenja perspektive kao „pozicije u odnosu na druge pozicije”. Izneti jednu perspektivu ne znači isključiti drugu, već naprotiv, pretpostavlja dijalog sa istom, bilo kroz poistovećivanje, konstruktivno sučeljavanje, bilo, pak, menjanje, a upravo ovo poslednje je najveći potencijal umetničke perspektive, njene moći da podstakne na razmišljanje, objašnjava Miroslav Karić.

Pripreme za realizaciju ove izložbe trajale su gotovo jedanaest meseci. Izazovi i problemi sa kojima se kustosi velikih izložbi susreću znani su u svom pravom svetlu samo njima.

– U mom slučaju, priprema izložbe podrazumevala je intenzivnu komunikaciju sa umetnicima, svakodnevne konsultacije sa producentima, tehničarima. Trudim se da umetnici uvek budu uključeni i upućeni u svaki segment realizacije izložbe i konsultujemo se oko svega. Rad na velikoj izložbi zna da bude iscrpljujući, ali, kao i za filmskog ili pozorišnog reditelja, rad sa kreativcima je jedan od najuzbudljivijih procesa i nema lepšeg osećaja nego kada na kraju vidite da je jedna ideja zaživela i ostvarila dobru komunikaciju sa publikom. Naravno, zna da sve bude začinjeno i dramom i stresom, i to najčešće kada ste u cajtnotu sa vremenom ili, što je čest slučaj, kada iscure ili zakasne finansije. Uspešne realizacije ovog projekta ne bi bilo bez svesrdne podrške umetnika, kolega iz Remonta i Kulturnog centra Beograda, kaže Mića Karić.

Izložbu u Regenzburgu zamaglilo je nekoliko dana pred njeno otvaranje „otkriće“ da  je u katalogu ove manifestacije odštampana mapa Srbije bez Kosova. Zbog toga su državna tela Srbije otkazala svoje prisustvo na otvaranju. Ovdašnji mediji su samo izvestili o ovom „skandalu“, izložba je ostala u zapećku...

– Nije bilo lako. Osećali smo se nemoćno jer se stvari  odvijaju na nekom drugom nivou, mimo vas, vašeg posla, a mogu znatno da utiču i odrede hoće li se projekat, u koji je uloženo toliko truda i rada, na kraju realizovati. Ipak, izložba je održana i nakon što je pročitano saopštenje naših umetnika na konferenciji za medije, nije bilo daljih pitanja na tu temu, bar ne upućenih meni. Velika posećenost tamošnje javnosti pokazala je interesovanje koje vlada za dešavanja na našoj umetničkoj sceni. To mnogo znači i jeste najjači utisak nakon svega, jer su retke prilike kad možemo u ovakvom obimu da prezentujemo umetnost i kulturu iz Srbije i da pokažemo koliko je relevantna i u međunarodnim okvirima, kaže Mića Karić.