Talas poskupljenja na gasni pogon

Talas poskupljenja u Srbiji ne posustaje. Iako se učinilo da je sa povećanjem cena u supermarketima gotovo, hladan tuš ponovo čeka potrošače, sudeći po najnovijim cenovnicima koje su trgovci dobili od dobavljača.

Slatkiši poskupljuju od 13 do 17 procenata, smrznuto voće i povrće 10, pivo tri odsto, kiselo mleko četiri, a cene kućne hemije i kozmetike u narednom mesecu biće uvećane od pet do 10 procenata. Već su poskupeli i pojedini suvomesnati proizvodi i to za šest odsto, a poskupljenja proteklih nedelja nisu zaobišla ni neke gazirane i negazirane sokove, i to za tri odsto.

Razlog za poskupljenja isti je kao i nebrojeno puta do sada – više cene sirovina i povećanje troškova proizvodnje. U potrošačkim organizacijama pak ističu da ekonomskog opravdanja za više cene – nema.

– Ovo je lančana reakcija prouzrokovana odlukom o poskupljenju gasa. Dakle, nije zasnovana na stvarnim troškovima poslovanja, već na tome što mnogi iskoriste svako povećanje cena energenata kako bi svoje cenovnike korigovali naviše. Kurs evra je stabilan, a nadležni uveravaju da su stabilizovane i cene poljoprivrednih proizvoda. A onda u maloprodaji cene porastu. To je posledica proizvođačkih i uvozničkih monopola – ocenjuje Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS).

Vera Vida, predsednica Centra potrošača Srbije (CEPS), izjavila je da je ta potrošačka organizacija zabrinuta zbog svakog poskupljenja.

– Standard građana u Srbiji ionako je nizak, plate miruju, a pri tome i dalje veliki broj radnika ostaje bez posla – rekla je Vera Vida.

Stručnjaci, međutim, kažu da ne možemo mimo sveta, pa u Institutu za ekonomiku poljoprivrede podsećaju da cene hrane u Srbiji moraju da prate one na stranim tržištima, gde je takođe sve poskupelo. Ali, nije isto kada poskupe prehrambeni proizvodi prosečnom Srbinu koji samo za hranu izdvaja 41 odsto porodičnog budžeta, ili žitelju neke od država zapadne Evrope, kome je da bi za čitav mesec popunio frižider potrebno svega petnaestak odsto plate.

– Podatak po kojem oko 40 odsto zarade izdvajamo za hranu važi jedino za one koji imaju prosečnu platu. A kako najveći broj građana Srbije ima jedva nešto više od 20.000 dinara, slobodno možemo da kažemo da oni sve što zarade potroše za hranu – objašnjava Papović.

S. Despotović

----------------------------------------------------------

Uteha u „savi” i ulju, nada u brašnu, šećeru i svinjetini

Proteklih nedelja snižene su cene belog hleba i suncokretovog ulja. Vekna „save” je jeftinija zbog intervencije države. Od 1. oktobra, „sava” ne može da košta više od 44 dinara, dok je na pojeftinjenje zejtina od oko petnaestak dinara uticao pad cena sirovina.

– Ovogodišnji, odličan rod suncokreta dostigao je cenu kao u okruženju, koja je niža nego prošle godine, pa je i ulje jeftinije. Ukoliko se taj trend nastavi, zejtin može još da pojeftini – rekli su u „Vitalu”.

Za utehu je i to što bi u narednom periodu trebalo da miruju i cene svinjetine, brašna i šećera.