Bobanovih sedamnaest „fabrika povrća”

Bratmilovce kod Leskovca – Kada smo pitali za kuću poljoprivrednika Bobana Ilića iz Donjeg Krajinca kod Leskovca, rekli su – kod kuće ga nećete naći, on je uvek na njivi u susednom Bratmilovcu.

Lako smo ga našli po plastenicima koji su zaposeli polje bratmilovačko. Podiže ih tek dva meseca na imanju koje je zakupio od države na dvadeset godina. Tu je nekada bila lucerka, a potom je njiva zarasla u parlog. Boban je jedan od nekoliko leskovačkih poljoprivrednika koji su odlučili da uzmu zemlju od države i prošire proizvodnju, u prvom redu plasteničku. On je zakupio deset hektara i odmah počeo da podiže moderne plastenike u kojima namerava da proizvodi papriku.

Počeo je pre dva meseca i već je nanizao sedamnaest „fabrika povrća“, koje zauzimaju hektar i tri ara. U avgustu je zasadio papriku čija je berba pri kraju, a na otvorenom je zasadio kupus koji će takođe uskoro na pijačne tezge.

– Proizvodnjom paprike bavimo se porodično na svom posedu od dva hektara u Krajincu. Verovatno ćemo sada tamo da sejemo žitarice, a papriku selimo ovde. Završio sam Poljoprivrednu školu u Leskovcu i stekao zvanje poljoprivrednog tehničara, a potom sam dve godine studirao na Tehnološkom fakultetu. Moji su bili osrednja porodica u Donjem Krajincu, niko nije imao državni posao, uvek su se bavili poljoprivredom, to je porodična tradicija. Pored mene, u poslu su i ostali članovi porodice – otac Novica, majka Divna i supruga Ana. Koliko mogu, pomažu i kćerka i sin – osmogodišnji blizanci Damjana i David, priča za „Politiku“ ovaj 32-godišnji poljoprivrednik.

Boban Ilić proverava prve paprike u plasteniku (Foto M. Momčilović)

Sada, kada se proizvodnja širi, morali su da angažuju pet-šest radnika, a kad se posao razvije, biće potrebno novo kadrovsko pojačanje. Paprika u novopodignutim plastenicima je, kaže, bila sporedna kultura na izmaku sezone, a već od novembra će da „uhvati ritam“.

– Paprika je ostala u još tri-četiri plastenika. Kad nju skinemo, zasadićemo zelenu salatu. U martu beremo salatu i rasađujemo papriku. Planiramo da rasadimo sto dvadeset hiljada korenova. Do sada smo proizvodili oko 250 tona paprike godišnje koju smo prodavali nakupcima i nešto izvozili u Crnu Goru, BiH i Mađarsku, navodi Boban.

U razvoj proizvodnje do sada je uložio blizu 70.000 evra. Kredit nije koristio, ulagao je ono što zaradi na svom posedu u Krajincu. Kaže da već deset godina neprekidno ulaže u poljoprivredu, a planovi su mu da širi plasteničku proizvodnju. Uporedo će na otvorenom da gaji kupus, krompir i žitarice.

Boban kaže da je, gledano u evropskim okvirima – ovo sitna proizvodnja. – Putujem svuda, bio sam u Mađarskoj, nedavno sam se vratio iz Holandije. Njihovi poljoprivrednici se udružuju, imaju berze, otkupna mesta, nisu prepušteni na milost i nemilost nestabilnim uslovima proizvodnje. I nas nekoliko krupnijih proizvođača u Leskovcu činimo prve korake u udruživanju. Sarađujem sa Jovicom Stojkovićem iz Navalina, Radetom Stankoviće iz Stajkovca, momcima koji su, kao i ja, zakupili državno zemljište u Vinarcu i počeli plasteničku proizvodnju. Ali, kada bi došao neko i zatražio veću količinu povrća, mi ne bismo mogli da mu isporučimo – zaključuje jedan od najvećih leskovačkih proizvođača paprike.