Novi dribling Brazilaca

Bilo bi lepo kad bi opet nas, koji smo bili Jugoslavija, zvali „evropski Brazilci”. Nekadašnji kompliment ovdašnjem fudbalskom stilu sada bi nam još više prijao, kad bi bilo razloga da nam se danas uputi –zbogsličnosti u ekonomskim veštinama.

Ali, nema šanse. Razlika je nedostižna, rezultatski. Em su Brazilci rekorderi u osvajanju titula svetskih fudbalskih šampiona, em se ubrzano razvijaju, čak toliko da izbijaju u vrh globalnih ekonomskih sila.

Kao mala uteha može da nam posluži činjenica da još jednom pretiču i moćne Britance. Odavno su ih za sobom ostavili po broju reprezentativnih trofeja u fudbalu, patentiranom baš na Ostrvima, a sada ih nadmašuju i u privrednim premeravanjima.

Londonski „Ekonomist intelidžens junit” upravo je objavio računicu po kojoj će ove godine Brazil smeniti Britaniju na šestom mestu svetske rang-liste zemalja po visini bruto nacionalnog dohotka (2.440 naspram 2.430 milijardi dolara).

Prošle godine je južnoamerički džin na toj tabelipretekao Italiju, a prognozira se da će do 2020. njegova ekonomija biti veća od bilo koje u Evropi, pa da će zauzeti peto mesto: iza Kine (kojoj se predviđa izbijanje na čelo), SAD, Indije i Japana.

Ako se navedena kalkulacija ostvari, prvi put u novijoj istoriji se među pet najvećih ekonomija neće naći neka od evropska sila. Što će ujedno značiti da prvi put u toj eliti većinu čine Azijati i da u njoj ostaje samo jedna fudbalska sila (Brazil, umesto „večite” trojkeNemačke, Francuske i Britanije).

Novost predstavlja i okolnost da je Brazil prva zemlja koja se ka vrhu prilično surovog ekonomskog međunarodnog nadmetanja probija dejstvom „meke”, a ne „tvrde” moći. Popularnost je širio svakojakim loptanjem, karnevalom, sambom, plažama, pa i kao čuvar amazonskih „pluća sveta”, a prestiž povećavao originalnim rešenjima kojima se od „sistemskog bolesnika” pretvorio u zemlju usavršavane tehnologije i poljoprivrede, pronalazača ogromnih zaliha nafte, prestižnog partnera u raznovrsnim međunarodnim poslovima.

Za razliku od klasičnih sila, odavno ne ratuje, nema nuklearnu bombu, ne zvecka oružjem na granicama, ne nameće svoj model. Strateški se ponaša kao u fudbalu: pleni elegantnim potezima, veštinom, a ne snagom, o čemu svedoči i najnoviji „dribling”kojim je zaobišao još jednu prepreku ka svetskom ekonomskom vrhu.

Ovom prilikom ne bih o brazilskim unutrašnjim nevolja, mestimično znatno većim i od naših. Samo sam hteo da ukratko ukažem na njihov originalni put, da su možda jedini narod koji je uspeo da, u savremenim uslovima, prvo postane „zabavna”, a potom „ozbiljna” sila.

Koleginica iz Brazila, s prebivalištima po Evropi, pre nekoliko godina je mesecima iznajmljivala stan u Beogradu, uz obrazloženje da je on „jedini evropski grad koji podseća na Brazil”. Sličnost je tada, mahom, našla u shvatanju značaja opuštenosti.

Nema je ovde već neko vreme. Biće da je više ne podsećamo na zemljake, koji se sada, ne odustajući od uživanja u lokalnoj zabavi, bliže vrhovima globalne moći.