„Obrenovčanka” nepce žari

Postrojeni iznad flaša originalnog dizajna, u koje su natočili svoje najkvalitetnije proizvode, obrenovački majstori u spravljanju rakije čekaju da počne treći obrenovački Festivala rakije. U tamošnjem Domu kulture, s ljubavlju probrani uzorci najlepših „obrenovčanki” koje su na svet doneli domaćini iz ovog kraja, „milujući” svoje kazane, spremni su za brojne posetioce. „Degustirate na sopstvenu odgovornost”, istaknuto je upozorenje na jednom od improvizovanih štandova, kojim dominira specijalna vrsta „šamutljika”.

– Imam 76 godina i ne pamtim od kada sam počeo da pijem, ali uvek sa merom i najkvalitetniju šljivovicu. Od Obrenovca do Uba, tu su ti tvorci najboljih rakija na svetu. Po celom svetu da putuješ, ma do Tokija, možeš da prodaješ to što mi ovde pečemo – poručuje Bora Simić, jedan od najstarijih posetilaca, među izlagačima poznatiji kao Klica.   

Učesnici su se potrudili da na što originalniji način predstave svoje najbolje rakije. Na štandu jednog od proizvođača, čašice su poslagane u obliku četiri ćirilična slova „S”, kao na srpskom grbu. Krst između njih čine flaše pune najreprezentativnijih primeraka šljivovice, kajsijevače i njihovih „srodnica”.

Posebnu pažnju gostiju privukle su „egzotične obrenovčanke”, poput rakije koju ovde nazivaju „korov”, a kojoj šmek daju divlje travke. Za posvećene u tajne dobre kapljice, tu su destilati urme i suve smokve.

– Ono što retko gde možete naći je i konjak koji liči na staro „Badelovo” piće tog imena, ali oplemenjeno ekstraktom ribizle. Za dame preporučujemo liker od trešnje – savetuje jedan od učesnika, Aleksandar Zlatanović, gladeći svoju jabukovaču, upakovanu u veliku bocu sa slavinicom pri dnu.

A da o kvalitetu izloženih rakija ne svedoče samo oni koji su ih pekli dokazuju diplome i medalje kojima su izlagači ovenčali svoje štandove. Mnoštvom odličja posebno su se ponosili podrumi „Korićanac”, „Aleksandrić” i „Sremčević”, koji je ponudu rakija proširio i kupinovim vinom.

– Ono što je najvažnije jeste da domaćini koje ovde okupimo mogu ozbiljno da konkurišu na tržištu. Nije važna samo tradicija i receptura, već i hemijski sastav ovog proizvoda. Svaka rakija prolazi ispitivanja kako bismo mogli što bolje da je plasiramo. Na festivalu nastupa više od 30 izlagača iz obrenovačkih sela. Svaki od njih godišnje ispeče oko 300 litara rakije, ali najveći posao je da se oni organizuju u zadruge, a potom  da njihove destilate unificiramo i brendiramo da bi mogli da opstanu na tržištu i probiju se i van granica Srbije – napominje Dragan Lazarević, urednik „Obrenovačke hronike”, novina koje organizuju ovaj događaj.

----------------------------------------------

Domaćinima teku rakija i mleko

– Iz kazana u obrenovačkom kraju godišnje isteče 70.000 – 80.000 rakije. Toliko se otprilike ovde proizvede i mleka. Dok država subvencioniše stočarstvo, domaćini koji prave rakiju nemaju gotovo nikakvu pomoć ovakve vrste, a ne zaostaju što se tiče kvaliteta. Najbolje zemljište u nekadašnjoj Jugoslaviji nalazilo se u okolini Osijeka, a na drugom mestu bio je lokalitet u blizini sela Ušće na zapadnim obodima obrenovačke opštine – objašnjava Dragan Lazarević. 

----------------------------------------------

Kultura roštilja i posne hrane

Restoran u Domu kulture u Obrenovcu, osim po Festivalu rakije, poznat je i kao stecište ljubitelja dobrog zalogaja. Ovde će 18. novembra biti organizovan Sajam roštilja, a već 2. decembra i fešta u čast posne hrane.