„Sto milijardi” i druge bajke

Tomislav Nikolić, lider naprednjaka, preračunao se kada je istakao da je u Srbiju u proteklih 10 godina stiglo 100 milijardi evra. Računica ekonomiste Mlađena Kovačevića, pokazuje da se tokom prethodne decenije u našu zemlju slilo 75 milijardi dolara, što je oko 55 milijardi evra.

– Najviše novca stiglo je po osnovu doznaka iz inostranstva, odnosno koverti koje su u Srbiju slali rođaci iz inostranstva. Nešto manje novca stizalo je po osnovu kredita, još manje od stranih direktnih investicija, a najmanje je bilo donacija – kaže naš sagovornik.

Podaci Ministarstva finansija pokazuju da je, samo kada je o stranim investicijama reč, u Srbiju za deset godina stiglo oko 13 milijardi evra. Ipak, prema rečima našeg sagovornika, veći problem od toga koliko je para potrošeno pitanje je na šta su one potrošene. A najvećim delom novac je otišao na peglanje trgovinskog deficita koji postoji između uvoza i izvoza, zatim na devizne rezerve koje su pre deset godina iznosile 1,3 da bi sada dostigle 10,4 milijardi evra.

– Ulagano je u energetiku i infrastrukturu, ali nažalost dosta novca je odlazilo u budžet. A povećanje potrošnje je najgori način da se potroše pare. To se zove dezinvestiranje – objašnjava Kovačević.

Njemu, ipak, nije jasno kako je Nikolić kao konačan rezultat dobio 100 milijardi evra. Jedino ako nije računao i prihode od izvoza, kaže naš sagovornik.

– Ali da je računao i prihode po tom osnovu, onda bi dobio još veću cifru. Samo u poslednje tri godine po tom osnovu stiglo je oko 35 milijardi dolara. Međutim, mislim da nije potpuno fer prihode od izvoza uvrstiti u ovu računicu, jer Srbija mnogo više uvozi nego što izvozi – smatra Kovačević.

I njegovom kolegi Milanu Kovačeviću, konsultantu za strana ulaganja čini se da je Nikolić možda računao i prihode od izvoza.

– Očigledno da se frljao ciframa. I ako je mislio da će nas impresionirati – nije nas impresionirao. Jer, ne misle valjda da su oni bili na vlasti da bi taj novac drugačije potrošili. Jeste činjenica da je od doznaka stiglo najviše novca, ali država ne može da pravi planove kako da troši novac koji stiže u privatne džepove građana od rođaka iz inostranstva – kaže naš sagovornik.

Računica Mahmuta Bušatlije, konsultanta za strana ulaganja, pokazuje da u prethodnoj deceniji nije stiglo manje od 60 milijardi evra, ali ne ni više od 80 milijardi.

– Ali bilo to 60, 80 ili 100 milijardi – to su velike pare. A mi od tog novca neku vajdu nismo videli. Odnosno ne vide se efekti tih ulaganja. Nažalost, jasno je da je taj novac najvećim delom otišao u potrošnju i na neko nezasluženo povećanje standarda – kaže Bušatlija.

I Jurij Bajec, savetnik premijera Mirka Cvetkovića, nedavno je istakao da je taj novac najvećim delom otišao u privatne džepove. Nečije nešto više, a nečije nešto manje.

– Novac je potrošen na povećanje penzija i plata u javnom sektoru, finansiranje potrošnje, uvoza robe raznih sitnih političkih projekata i svega što bi u kratkom roku bez ekonomskog pokrića dovelo do lagodnijeg života. I svi smo trošili više – kazao je savetnik premijera.