Kraj Papandreuove vlade

Od našeg dopisnika

Atina– Kraj je dramatične, teške i gorke vladavine socijalista koji su od izbijanja krize pre dve godine Grčku pokušavali da spasu bankrota. Poslednju sednicusvoje vlade Jorgos Papandreu završio je pitajući ministre da li su spremni za odlazak, a zatim se sa svima rukovao.

Vodeće stranke složile su se da koalicija „100 dana”, kako je već nazvana jer joj mandat važi do 19. februara, ratifikuje sporazumo merama za dobijanje paketa evropske pomoći od 130 milijardi evra, spase Grčku finansijskog kolapsa i okonča haos koji preti zoni evra.

Evropska unija je, tvrdi se, od Grčke zatražila da napiše pismo u kome crno na belo obećava da će sprovoditi paket međunarodne pomoći, a da pismo potpišu odlazeći i novi premijer, ministar finansija, lider opozicije i šef centralne banke.

U međuvremenu je produženo većanje i nadmudrivanjeo trojici kandidata za novog premijera. Prvi znaci ukazivali su da bi do dogovora moglo da dođe brzo, ali očigledno je da su pregovori između Papandreuovog Pasoka i konzervativne Nove demokratije Antonisa Samarasa išli teško i da do poslednjeg trenutka ima dvoumljenja i prepreka.

Najveće šanse daju se Lukasu Papademosu, guverneru nacionalne banke u vreme zamene drahme evrom i bivšem potpredsedniku Evropske centralne banke.

Drugi kandidati su Nikiforos Dijamanduros, ombudsman EU i predstavnik Grčke u MMF-a, i Stavros Dimas, bivši komesar EU za razvoj.

Prema predviđenoj proceduri, kada ime premijera bude poznato, predsednik Karolos Papuljas okupiće savet političkih lidera i saopštiti odluku.

Papandreuova vlada tada zvanično podnosi ostavku, koaliciona vlada polaže zakletvu i posle odobravanja parlamenta preuzima dužnost.

S obzirom na to da u kratkom roku mora da obavi ozbiljne poslove i dobije opštu podršku tamo gde je njihovi prethodnici nisu imali, nova vlada već u ponedeljak traži sednicu parlamenta nakojoj treba da sa usvoji budžet za 2012.

Prema rečima dosadašnjeg ministra finansija Evangelosa Venizelosa,ne bi trebalo da bude problema, iznenađenja ili novih mera štednje kako bi se ispunilo smanjenje budžetskog deficita.Međutim, kada je reč o novim porezima, nema nikakvih garancija da će moći da se izbegnu dodatne mere štednje.

Najteži zadatak koalicione vlade i praktično „vruć krompir” koji je dobila u ruke jeste ratifikacija sporazuma o merama za dobijanje paketa evropske pomoći.

Ovaj zadatak, koji jeza vreme Papandreua bio glavni uzrok narodnog nezadovoljstva, štrajkova i nereda, nova vlada mora da ispuni do 16.decembra.

Položaj prelaznog kabineta trebalo bi da bude olakšan činjenicom da je reč o koaliciji i da će, za razliku od prethodnika, imati podršku najvećeg dela opozicije.Međutim, kao i prethodnici, neće imati podršku naroda kog čekaju novi porezi,smanjenje plata i penzija, talas otpuštanja.

Iako većina Grka želi opstanak u EU i evrozoni, ankete pokazuju da preko 53 odsto smatra da će sporazum o merama iz evropskog paketa zemlju još više gurnuti u recesiju, dok 64 odsto očekuje da će naredne godine ostati bez posla.

Jasmina Pavlović-Stamenić