MMF prihvata veći minus

Kriza je sve promenila, pa ni svetski finansijski policajac kakav je Međunarodni monetarni fond nije više onako strog kao što je nekad bio. Na prvom sastanku sa premijerom Mirkom Cvetkovićem, u okviru prve runde pregovora o aranžmanu iz predostrožnosti, zvaničnici MMF bili su poprilično meki, saznaje „Politika”. A u prilog tome govori i njihova spremnost da aminuju dodatno povećanje minusa u budžetu za sledeću godinu.

Kako je došlo do ovog obrta? Pre nego što su pročešljali budžetske brojke za ovu i sledeću godinu, pregovarači su konstatovali kako će zbog drugog talasa krize koji već drma Evropu i stopa ekonomskog rasta u Srbiji dogodine biti niža od očekivanih tri odsto.

Pre samo nekoliko meseci, tokom prethodne posete vašingtonske misije, privredni rast je sa četiri smanjen na tri odsto. Zbog toga je i minus u kasi za sledeću godinu povećan sa 3,2 na 3,9 odsto. Postoji spremnost da se to učini ponovo. Pogotovo što za tako nešto postoji i pravni osnov. U članu 27a Zakona o budžetskom sistemu, navodi se da će se „u godinama kada je stopa rasta manja od očekivane, ostvarivati fiskalni deficit koji je veći od ciljnog deficita”. Reč je o takozvanom fiskalnom pravilu prociklične politike. Samo ilustracije radi, povećanje minusa od jedan odsto, značilo bi povećanje potrošnje za 35 milijardi dinara. Međutim, ono o čemu će pregovarači morati da povedu računa jeste – kako da se primenom ovog ne prekrši jedno drugo fiskalno pravilo, koje se odnosi na visinu državnog zaduživanja i kaže da javni dug Srbije ne može biti veći od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda. A mi smo već, prema podacima Ministarstva finansija, na nivou od 44,4 odsto. S obzirom na to da veći minus u budžetu znači i dodatno zaduživanje, prostor za povećanje deficita biće poprilično tesan ukoliko pregovarači zaista žele da poštuju fiskalna pravila, koja su usvojena pre samo godinu dana.

Prema našim saznanjima, pre nego što je MMF došao u Beograd, jaz između prihoda i rashoda u budžetu za sledeću godinu bio je 20 do 30 milijardi dinara iznad granice dozvoljene zakonom. Ministarstvo finansija je napravilo predlog po kome su najveće uštede planirane na subvencijama i budžetskim pozajmicama.  

Na sastanku sa premijerom Cvetkovićem, MMF se nije previše zadržavao na budžetskim brojkama za ovu godinu. Upućeni kažu da će zvaničnici iz Vašingtona prvenstveno želeti da vide da li je iz sopstvenih prihoda nekih budžetskih korisnika, kao što su Fond za zaštitu životne sredine i Fond za vode, na primer, moguće uštedeti devet milijardi dinara. Rebalansom, odnosno prekrajanjem državne kase, predviđeno je da ove nadležne institucije ne potroše taj novac. Fiskalni savet je u svom poslednjem izveštaju ovakvu uštedu opisao kao „teško izvodljivu”, ali ipak moguću, jer su prošle godine upravo ti budžetski korisnici uštedeli sedam milijardi dinara.

Zbog toga su čuvari državne kase i ocenili da je dobro to što se u rebalans budžeta uvodi dodatna garancija za ostvarenje ovog plana. Članom sedam ovog zakona predviđeno je da se sredinom novembra proceni ukupni rezultat po osnovu finansiranja iz sopstvenih prihoda budžetskih korisnika. Što znači da ukoliko Misija MMF sada utvrdi da ovi budžetski korisnici nisu dovoljno uštedeli, rebalansom je predviđeno da se automatski primene dodatna ograničenja njihove potrošnje.