Treba li spasavati pande i polarne medvede

Životinjske vrste koje gube bitku za opstanak ne treba spasavati po svaku cenu, već novac treba preusmeriti na očuvanje onih biljaka i životinja koje imaju veće šanse da prežive. To je glavni zaključak istraživanja grupe od oko 600 stručnjaka iz različitih oblasti, a sa kojim se slaže više od polovine njih.

Oni su počeli da se povlače pred činjenicom da je određene vrste, poput pande, polarnog medveda ili tigra, preteško sačuvati od izumiranja. Većina naučnika, uključujući i glavnog istraživača sa Univerziteta Jork, veruje da je došlo vreme da se razmisli o preusmeravanju napora i sredstava za očuvanje pojedinih ugroženih životinja na one koje imaju veće šanse da opstanu u divljinama prirode.

Ovo pitanje se nametnulo još pre nekoliko godina od kada se sve glasnije raspravlja o tome da li je novac upotrebljen za spasavanje, na primer pandi, mogao da bude efikasnije potrošen. Kanadska vlada ulaže milione dolara pokušavajući da očuva atlantskog lososa, koji živi u vodama oko Grenlanda, dok se u Kini mnogo novca troši na spasavanje pande.

Oba pokušaja, međutim, imaju malo uspeha. U naučnim krugovima ozbiljno se  sumnja u to da li vredi trošiti veliki novac za pokušaje veštačkog održavanja broja primeraka (što je slučaj sa pandama i tigrovima), posebno kada je nestanak staništa neizbežan. Ovo preispitivanje je dodatno aktuelizovano prošlogodišnjom, velikodušnom, ali kritikovanom, najavom Svetske banke da će u toku ove godine izdvojiti oko sto miliona dolara isključivo za spasavanje divljeg tigra.

Izazov sa kojim se naučnici suočavaju jeste da znaju šta sledi posle pomoći, a šta ne, kaže vodeći stručnjak ovog istraživanja i dodaje da se u nekim slučajevima ne zna kolika će biti cena spasavanja pojedinih vrsta.

Protivnici ove ideje smatraju da je nemoguće i nemoralno odlučivati o jednoj vrsti na račun druge kada se zna koliko su složeni odnosi u svetu prirode.

Prema procenama Međunarodne unije za očuvanje prirode, ugrožene vrste čine 40 odsto svih živih organizama.

----------------------------------------------

Džinovska panda

Panda je globalni simbol svih izumirućih životinjskih vrsta. Trenutno u prirodi živi samo 2.500 odraslih jedinki. Kina je potrošila mnogo novca na njeno očuvanje što je donekle usporilo izumiranje, ali je uspeh programa uzgajanja mladih u rezervatima privremen, jer se broj staništa toliko smanjio da ni ti uzgajani primerci ne mogu da opstanu u prirodi. Osim toga, ugrožava je i mala stopa razmnožavanja, ne samo u prirodi nego i u zoo-vrtovima.

Tigar

Procenjuje se da trenutna populacija tigrova broji samo od tri do pet hiljada primeraka od kojih najviše živi u Indiji, oko 1.700. Poređenja radi, 1900. samo u toj državi bilo ih je oko 100.000. Glavni razlozi nestanka jesu uništavanje i razuđenost staništa kao i nedozvoljeni lov. Tigrovi su na meti lovokradica kako zbog krzna, tako i zbog verovanja kineskih travara da se proizvodima od ovih životinja mogu tretirati različite bolesti.

Polarni medved

Kako se zbog globalnog otopljavanja topi led na Severnom polu, broj polarnih medveda mogao bi za 40 godina da se smanji sa sadašnjih 20.000 do 25.000 na najviše 18.000 primeraka. Po veličini treća najveća kopnena životinja na svetu, čeka na debelom ledu omiljenu hranu – foke, a kako se zbog zagrevanja svetskog mora njihov broj smanjuje, medvedi ostaju gladni i umiru. Od 2006. nalaze se na crvenoj listi ugroženih vrsta.

Atlantski losos

Decenije preteranog lova ove vrste ribe (poznatije kao crni ili srebrni losos) dovele su do strmoglavog pada broja primeraka pogotovo kod istočne obale Kanade. Ta država je već početkom devedesetih godina prošlog veka zabranila prodaju ove ribe u ribarnicama u oblasti Njufaundlend, a od tada je potrošila milione dolara da bi povratila brojnost populacije, ali sa malo uspeha u tome.