Vreme Nadežde Petrović

Priča o ličnosti i umetničkom razvoju slavne slikarke Nadežde Petrović biće ispričana u 49 slika dvadesetak autora, na izložbi, pod nazivom „Srpsko slikarstvo Nadeždinog doba (1873-1915)”, koja će biti svečano otvorena danas u podne u čačanskoj Umetničkoj galeriji „Nadežda Petrović”. Na otvaranju upriličenom povodom pet decenija postojanja ovog izložbenog prostora, koji jedini u Srbiji nosi ime naše slikarke, prisustvovaće Predrag Marković, ministar kulture, Velimir Stanojević, gradonačelnik Čačka i Tatjana Cvjetićanin, upravnica Narodnog muzeja u Beogradu.

Do 18. decembra poštovaoci Nadeždinog stvaralaštva moći će da vide ovaj izuzetan izbor dela kustosa Petra Petrovića i Ljubice Miljković iz dve zbirke prestoničkog Narodnog muzeja koje nose naziv „Srpsko slikarstvo 18. i 19. veka” i „Jugoslovensko slikarstvo 20. veka”. Tim povodom je Ljubica Miljković za „Politiku”, o značaju izložbe posvećene slikarki i jubileju galerije koja nosi njeno ime, rekla:

– Najznačajniji umetnici i njihova dela koja dotiču razdoblje od Nadeždinog rođenja 1873. do njene smrti 1915. godine, biće zastupljeni na ovoj postavci u Čačku. Izložba počinje slikama njenog učitelja Đorđa Krstića, a zatvaraju je slikarkina poznata dela. Nadežda Petrović je učestvovala u svemu značajnom kada je reč o našoj moderni. Svi pravci, počevši od realizma, koji pripada 19. veku, su zastupljeni, tu predstavljamo pored Krstića još i Uroša Predića i Paju Jovanovića. A kada govorimo o 20. veku, tu je moderna koja kod nas počinje upravo Nadeždinom izložbom 1900. u Beogradu, na kojoj ona prvi put predstavlja impresionističke i secesionističke slike.

Kustoskinja Miljković navodi da je Nadežda „osećala i pratila damare svog vremena, bila korifej svega značajnog što se dešavalo u prvih 15 godina 20. veka, pripadala je tokovima secesije i simbolizma i impresionizma i posebno, gde je njen najveći značaj, ekspresionizma i fovizma. Čak je načinila iskorak ka apstraktnom promišljanju dela”.

Kako saznajemo, zbirke Narodnog muzeja sadrže i izvanredne autoportrete Nadeždinih savremenika, prijatelja, umetnika značajnih za to vreme.

– Rekla bih da je ovo možda prvi put da se svi ti autoportreti značajnih umetnika tog doba mogu videti na jednoj izložbi. Publika će moći da sagleda koliko su to bili ozbiljni mladi ljudi, uglavnom minhenski studenti, koji su posle Nemačke odlazili u Francusku i poprimali tamošnje umetničke uticaje. Posebno bih istakla da je Nadežda Petrović 1904. počela da piše likovnu kritiku, predstavljajući dela Marka Murata, čije slike se takođe mogu videti ovom prilikom. A umetnica je pisala i o mnogim drugim slikarima. Ova izložba ima poseban značaj i to ne samo za čačansku publiku, već i za Srbiju, a mi smo spremni da gostujemo gde god bude bilo interesovanja u našoj zemlji, ističe Ljubica Miljković.

B. Lijeskić