Može li London da utiče na Berlin i Pariz

Iako je Velika Britanija, u kojoj danas boravi visoka državna delegacija Srbije, sa predsednikom Borisom Tadićem na čelu, tradicionalno naklonjena proširenju, ona 9. decembra, kada lideri zemalja EU budu odlučivali o dodeli statusa kandidata našoj zemlji, neće dati svoj glas ukoliko do tada ne bude nastavljen dijalog Beograda i Prištine. Iako se ta zemlja zalaže za prijem Turske u EU, ona neće uticati na Nemačku i Francusku da promene svoj „tvrdi” stav, kažu analitičari.

Pomisao da bi Engleska eventualno mogla da ubeđuje druge velike zemlje EU u korist Srbije probuđena je posle posete britanskog ministra za Evropu Dejvida Lidingtona Beogradu, kada je on, nakon razgovora sa Božidarom Đelićem, potpredsednikom Vlade Srbije, izjavio da je njegova zemlja protiv zastoja u proširenju posle prijema Hrvatske u EU. Izvesnu nadu u drugačiji stav Engleske mogao je, donekle, da podstakne i britanski ambasador u Srbiji Majkl Devenport, koji je u intervjuu za Tanjug, uoči posete predsednika Tadića Londonu, naglasio da London želi da Srbija 9. decembra dobije status kandidata, ali da je za to potreban „hitan” nastavak dijaloga Beograda i Prištine i primena dosad dogovorenog.

Ognjen Pribićević, bivši ambasador Srbije u Nemačkoj, kaže, međutim, da ima„dosta rezervi u pogledu nekakvog raspoloženja u Velikoj Britaniji da se u ovom trenutku izađe u susret Srbiji, ukoliko Srbija, s druge strane, ne ispuni njihova očekivanja kad je reč o uslovima koje je Evropska komisija postavila našoj zemlji”.

Naglašavajući da se ova zemlja generalno zalaže za proširenje, Pribićević ističe da Britanija zajedno sa Nemačkom i SAD ima najodlučniji stav kada je u pitanju nezavisnost Kosova. „Britanija bi mogla biti vrlo blizu stavovima nemačke kancelarke Angele Merkel u vezi sa priznanjem nezavisnosti Kosova i svega onoga što je Merkelova iznela u Beogradu. A imajući u vidu da Merkelova te stavove nije iznosila sama nego je to direktno bilo u vezi sa stavovima SAD u spoljnoj politici, onda ne treba imati preterano očekivanje da će Britanija omekšati svoj stav ili stav Nemačke povodom pitanja srpske kandidature”, objašnjava naš sagovornik.

Imajući u vidu Đelićeve izjave da su do 9. decembra „teški dani pred Srbijom” i da ona sada bije veliku bitku da obezbedi konsenzus među članicama EU, pitali smo Pribićevića šta zaista može da bude učinjeno za ovo kratko vreme?

U svakom slučaju, dobro je, kako kaže, da se lobira u Velikoj Britaniji, jer je ona velika sila, sa velikim uticajem. Ali, to je, prema njegovom mišljenju, sekundarno. „Ključno je pitanje da li će započeti pregovori sa Prištinom. To će opredeljivati stav Nemačke, jer je Nemačka, prilikom posete Merkelove, to zatražila. S druge strane, ne treba imati prevelikih iluzija da će druge zemlje nešto moći da učine za Srbiju ako Srbija ne učini ono što je od nje tražila Evropska komisija”, navodi Pribićević, koji je uveren da „bez ispunjenja uslova EK, nema ni govora o tome da će se dobiti status kandidata”.

I Nikola Jovanović, urednik časopisa „Izazovi evropskih integracija” ima negativan odgovor na naše pitanje da li Britanija, eventualno, može da utiče na Francusku i Nemačku da promene svoj stav u vezi sa kandidaturom Srbije.

„Mislim da ne postoji direktna veza, a ni namera Engleske da utiče na francusko-nemački par”, kaže Jovanović objašnjavajući da je današnja poseta srpske delegacije Londonu „jako važna, pre svega zbog podrške te zemlje našoj evropskoj integraciji, ali i zbog usaglašavanja stavova u vezi sa dijalogom i problemom Kosova”.

On podvlači da se najuticajnijim zemljama EU mora pristupiti odvojeno, na karakterističan način za svaku od njih, ali i da se odnos sa francusko-nemačkim parom mora rešiti između njih, što je, uostalom, kako saznajemo, i bio jedan od ciljeva jučerašnje posete Vuka Jeremića, ministra spoljnih poslova Srbije, Parizu.

„Engleska jeste jedna od ključnih država i, nažalost, jedan od ključnih sponzora nezavisnosti Kosova”, kaže Jovanović i dodaje da je za London prioritetan dijalog Beograda i Prištine i rezultati tog dijaloga. „Bez dijaloga, oni ne razmišljaju o bilo kakvoj podršci u decembru”, ističe on.

B. Čpajak