Purpurna izmaglica

Pre više od dva hiljadugodišta, kineski majstori načinili su vatrenoljubičastu boju (pigment) od silikata bakra i barijuma, koju su istoričari prozvali purpurna iz dinastije Han. Svojevremeno veoma cenjena kod zanatlija koji su je koristili za bojenje ratnika od pečene zemlje iz dinastije Ksin, ona je ponovo našla obožavaoce među današnjim fizičarima. Istraživači su, naime, poverovali da će im olakšati proučavanje visokotemperaturne superprovodnosti, kvantnih kompjutera i novih materijala. Koristeći neobično snažno magnetsko polje – 800.000 puta jače od Zemljinog – i temperature blizu apsolutne nule (minus 273 Celzijusova stepena ili nula Kelvinovih), hansku purpurnu su pretvorili u nesvakidašnje Boze-Ajnštajnov zgusnuće (kondenzat). U takvom stanju pojedinačni elektroni u atomima boje uređuju sami sebe oblikujući svojim obrtanjem magnetski sklop (struktura) u tri dimenzije. Kada su nastavili da je hlade, čak, do apsolutne nule, svaki sloj atoma je izgubio uticaj na okolne, iznad ili ispod, i materija je počela da se ponaša kao tanak, dvodimenzionalni magnet. Pojava koju su naučnici prvi put uočili posledica je izjednačavanja atomskih slojeva od kojih je sačinjena boja.