Pred objavom rata neonacistima

Nemačka javnost i vlada su u šoku posle obelodanjivanja zataškanih detalja o desetogodišnjoj seriji atentata neonacističkih aktivista. Pir militantne ćelije takozvanog nacionalsocijalističkog podzemlja odneo je bezmalo dve stotine života, a dokazni materijal ukazuje da su ga omogućili pripadnici Ustavobranitelja, kako se zove državna policija u Nemačkoj.

Vlada u Berlinu naložila je šefovima odseka u nadležnim ministarstvima da pripreme dokumentaciju za ubrzanje istražnih postupaka. Reč je o preispitivanju zakonskih okvira za centralno vođenje istraga desnog terora. Planira se i reforma Ustavobranitelja, ravna osnivanju nove službe državne bezbednosti.

Prema nezvaničnim informacijama, ovlašćena je sekcija za odbranu od terorizma u obaveštajnoj službi BND da sprovede istragu protiv kolega ustavobranitelja.

Sticajem okolnosti, BND je već raspolagao saznanjima pa je porinuta afera „Oto”: osnivač terorističke ćelije koja je sejala smrt bio je Tino Brant, potpredsednik tiringijske pokrajinske organizacije neonacističke NPD. Brant, pod službenim pseudonimom „Oto” dobio je nalog da osnuje terorističku ćeliju, a iz tajnog fonda državne policije isplaćen mu je startni kapital – 200.000 nemačkih maraka, oko 50.000 evra.

Afera Oto potvrđuje ispravnost procena da nije reč samo o „divljanju” dvojice mladića i žene koji su pripremili i izveli dvadesetak atentata, u kojima je izgubilo život deset lica, a dvadesetak teže povređeno.

„Bili su pioni u razgranatoj mreži koja je sebi postavila zadatak da izazove građanske nemire”, kaže Andreas Peham iz Dokumentacionog arhiva austrijskog otpora (neonacizmu).

Peham, savetnik nemačkih organa, tvrdi da je cilj terorističke sprege podsticanje „konačnog rešenja turskog pitanja”, o(p)stanka turskih imigranata u Nemačkoj.

U funkciji „osmatrača” komunikacije austrijskih i nemačkih ultradesničara, Peham je omogućio policijsku akciju početkom minulog proleća, kada su Austrijanci uhapsili Gotfrida Kisela, neonacistu koji je zbog osnivanja paravojne „odbrambene formacije” već proveo osam godina na robiji. Kisel je lišen slobode pod sumnjom da je u dogovoru sa nemačkim „kameradima” pripremao provokacije koje bi dovele do izbijanja građanskih nemira u Austriji, paralelno podstakle sličan razvoj u Nemačkoj.

Nadležni u Nemačkoj nisu sledili austrijske kolege, uprkos razmeni odgovarajućih saznanja. „Čuvali su ih u svojim arhivima”, ističe se u saopštenju nemačkog policijskog sindikata.

Za sada se ne daje konkretan odgovor, kako je došlo do „zagušenja” protoka informacija iz kanala državne bezbednosti policiji. Izvesno je, ipak, da su ključni kadrovi ustavobranitelja bili zainteresovani da informacije ostanu u arhivima. Na primer, to se odnosi na „kontrolora” atentata na jednog mladog Turčina, 6. aprila 2006. godine. Priveden u policiju kao svedok, „kontroloru” se gubi svaki trag, naravno i protokol svedočenja...

Sprega ustavobranitelja i neonacista odnosi se na pokrajinske organizacije u Tiringiji, u Hesenu i u gradu Kelnu.

Najtragičnije je, ističu u međuvremenu aktivni članovi istražne komisije Bundestaga, da je falsifikovan čak i krvavi bilans desnog terora. U zvaničnim statistikama govori se o 47 žrtava, od 1990. godine na ovamo.

„Prostom računicom dolazi se do podatka da je od ponovnog ujedinjenja Nemačke od neonacističke ruke stradalo 182 lica ”, tvrdi Aneta Kane, predsednica fondacije „Hrabro protiv neonacizma”.

Zabrinut za međunarodnu reputaciju, kabinet predsednika republike saopštio je da će predsednik Kristijan Vulf organizovati komemoraciju žrtvama nacističkog terora. Kakva će komemoracija sa višegodišnjim zakašnjenjem biti priređena, nije odlučeno – da li kao javni događaj ili u krugu članova porodica žrtava.

Miloš Kazimirović