U junu 1999. počeo lov na Srbe

Kada se setimo i vratimo na početak 1999. godine, prema podacima kojima mi raspolažemo, zbilja počinje lov na Srbe koji su ostali na Kosmetu, a za njihov loš položaj podjednaku odgovornost snose međunarodni faktori i privremene institucije, poručila je direktor Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić u ekskluzivnom razgovoru za Glas Amerike.

"U periodu od juna 1999. do decembra 2000. veliki broj Srba, prema našima podacima, više od 1.000 je nestalo pod nerazjašnjenim okolnostima i isto toliko je ubijeno".

Ono što je utisak albanske javnosti tada bio, a što je izazivalo zabrinutost kod mnogih jeste činjenica da je međunarodna zajednica zapravo prihvatila takav način uređivanja između Srba i Albanaca i to je stvorilo utisak kod običnih ljudi da međunarodna zajednica daje zeleno svetlo takvom obračunu Albanaca sa Srbima, rekla je Kandić.

Po mišljenju direktorke Fonda za humanitarno pravo, srpsko-albanski odnos mora biti korenito izmenjen. "Rešenje je integracija Srba, ali i tu postoje mnoga ograničenja". Pre svega Srbija koja ima teritorijalni pristup Kosovu, nju Srbi uopšte ne zanimaju, ona bi htela samo preko Srba da zadrži neko svoje upravljanje delom Kosova. Drugo, integracija nije nešto što je u prvom planu ni kod pregovarača Martija Ahtisarija, tu se govori o decentralizaciji, i treće ograničavajući faktor jeste to što albanska zajednica i kosovske institucije ne vide da je njihova najvažnija karta da stvaraju mehanizme i kanale za integraciju Srba.

Upitana veruje li u mogućnost integracije Srba u kosovsko društvo, kada tamošnji premijer posećuje bivšeg pripadnika OVK i nakon što ga je lokalni sud proglasio krivim za počinjene zločine, Kandić je odgovorila: "Naravno da je to štetno pre svega za samo kosovsko društvo, to je nešto što plaši svakoga, a posebno Srbe. Međutim, ako pogledamo kako stvari stoje ovde u regionu u vezi sa optuženima za ratne zločine videćemo da svuda postoji manje-više takav odnos onih koji su na vlasti prema onima koji su optuženi za ratne zločine.

"Imali smo situaciju da je patrijarh Pavle blagosiljao haške optuženike pre njihovog odlaska u Hag, primao ih je premijer (Vojislav) Koštunica, sastajali su se sa Rasimom Ljajićem koji je bio predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom, što znači da smo mi bolesna poremećena društva u kojima se slavi i pridaje značaj onima koji su optuženi za ratne zločine umesto da su potpuno marginalizovani i da se uvek na njih pokazuje prstom", rekla je Kandić. (Fonet)