El Baradej : Da li je uopšte bilo revolucije

KAIRO – Sukobi snaga bezbednosti i demonstranata na kairskom Trgu Tahrir u kojima je proteklog vikenda poginulo najmanje 20 ljudi produbili su nedoumicu o tome šta je pošlo naopako posle svrgavanja Mubaraka u februaru ove godine i dolaska vojske na vlast.

Vojska je u međuvremenu učvrstila svoju poziciju, dajući sebi velika ovlašćenja dok je upravljanje državom neodlučno, a građani Egipta su zabrinuti zbog nereda na ulicama i slabe privrede.

„Da sam napustio Egipat uoči revolucije 24. januara i vratio se danas, ne bih ni znao da je bilo revolucije, osim po manje sigurnosti i privredi koja propada”, izjavio je egipatski reformista i dobitnik Nobelove nagrade za mir Mohamed el Baradej prošle sedmice.

Grupe mladih koje su organizovale osamnaestodnevni ustanak protiv Mubaraka koji je počeo 25. januara su marginalizovane i izolovane.

„Nije trebalo da napuštamo ulice. Vojsci smo predali vlast na srebrnom tanjiru. Revolucionari su prerano otišli kući. Pokupili smo plen i otišli pre završetka bitke”, rekao je aktivista Ahmed Imam (33) o januarskom ustanku.

Nezadovoljstva zbog načina na koji vojska upravlja tranzicionim periodom kulminiralo je ovog vikenda sukobima na kairskom Trgu Tahrir u kojima je poginulo najmanje 20 ljudi, a više stotina je povređeno.

Demonstranti su prvo tražili da vojska brzo objavi datum prenosa vlasti na civilnu vladu, ali se raspoloženje promenilo u nedelju posle pokušaja snaga bezbednosti da uklone demonstrante sa Trg Tahrir.

Demonstranti sada kažu da su generali samo produžetak Mubarakovog režima i traže od feldmaršala Huseina Tantavija i saveta generala da odstupe u korist privremenih civilnih vlasti.

Prvi postrevolucionarni izbori u Egiptu počinju 28. novembra i očekuje se da će većinu osvojiti islamske partije poput uticajne Muslimanske braće, ali ostaje sumnja da li će buduća vlada imati snage da se suprotstavi generalima.

Vojska je već tražila da nadzire komisiju koja će pisati novi ustav, zahtevajući ulogu „čuvara” ustava, što bi značilo da će vojni budžet biti tajan, a da će vojska imati pravo veta u izradi ustava.

Generali su se, između ostalog, okrenuli omraženim Mubarakovim zakonima o vanrednom stanju, tajnim službama je omogućeno da zadrže većinu svojih službenika.

„Razvili su (vojska) neprijateljstvo prema nama, a njihov govor je pun aluzija na stranu zaveru, paranoje i ksenofobije. Mislim da su uvereni da Egipćani nisu spremni za demokratiju”, ocenio je stav vojske aktivista za ljudska prava Hosam Bagat.

Neki aktivisti smatraju da revolucionari nisu znali svoje jake i slabe strane u tenutku kada je Mubarak podneo ostavku, dok drugi veruju da su demonstranti pogrešili što podršku naroda nisu brzo pretočili u političke stranke, a odbijanje pregovora s generalima udaljilo ih je od odlučivanja.

Vojsku izgleda najviše plaši što će prvi put od državnog udara 1952. godine neki civil pokušati da kontroliše vojsku, koja je za vreme mandata četiri predsednika postala država u državi sa velikim ekonomskim i političkim uticajem na Egipat.

Sve veće ekonomske nedaće i nesigurnost naveli su mnoge Egipaćane da posumnjaju da li je revolucija bila stvarno dobra.

Stopa kriminala je povećana, verski sukobi su u porastu, a policija se još nije vratila na ulice, što je vojska iskoristila da sebe predstavi kao spasitelja.